Možda nije
najatraktivnija i najskuplja, nije ni medijski propraćena kako zaslužuje, ali
mora se priznati da je argentinska Primera jedna od najinteresantnijih i najneizvesnijih
liga na svetu. Argentinci su specifičan i poseban narod, narod koji u velikoj
većini živi u prilično skromnim uslovima, ali i narod koji je apsolutno
\”lud\” za fudbalom. Priča kreće iz Buenos Airesa, fantastičnog grada
iz ove neverovatne zemlje, grada u kome sa okolinom živi oko deset miliona
ljudi, i grada koji daje maltene pola timova iz elitnog ranga takmičenja. Svaki
deo grada živi za svoj klub, ljubav prema grbu i dresu kluba je maltene na
nivou religije i to je osnovni razlog te jedinstvene atmosfere koja krasi
stadione širom Argenitne. Stare građevine i uglavnom oronuli stadioni ne pružaju
standardan komfort navijačima kao u Evropi, ali i oni su deo te specifične
atmosfere, jer u Argentini se po pravilu vrlo malo sedi na mestu – tamo se
peva, tamo se skače, i tamo se \”urla\” iz sveg glasa kada padne gol.
Ovo je jedina liga na svetu gde ćete apsolutno svaku iskrenu emociju i fanatičnu
ljubav prema klubu videti prilikom gola na licu svakog navijača, pa imao on
sedam ili sedamdeset sedam godina.

Sve je
spremno za novi spektakl i novu sezonu, a kao i svake godine, liga je podeljena
na dva dela, s tim da se da je od ove sezone, sistem takmičenja ipak malo
promenjen. Nema više standardnih Aperture i Klauzure, ali su zato sada tu
Torneo Inisial i Torneo Final, dva posebna šampionata, koja daju dva šampiona i
čiji će pobednici na kraju u super finalu odmeriti snage za apsolutnog šampiona
Argentine. Velez Sarsfild je tim koji je pobednik prvog dela sezone, a do
devete titule su uspeli da dođu na ipak dosta lagan način, jer su u finišu
prethodne sezone, glavni konkurenti – Njuels Old Bojsi, Belgrano, Lanus, Rasing
i Boka kao po naredbi, pali u formi, što četa trenera Gareke nikako nije
propustila da kazni.

Ako ste možda
kladioničar, sportski prognozer ili kako god, možda je najiskreniji savet da
izbegnete ovu ligu na tiketima, jer ovde zaista nije fraza da \”svako
svakog dobija\”, ovde je to realnost. Tako će biti i ove sezone, bar pola
lige će se boriti za titulu, a ko će je osvojiti, to ćemo tek da vidimo. Bilo
je dosta transfera, biće ih verovatno još, ali nema tu klasičnih
\”bombi\” kao u nekim drugim šampionatima, prvenstveno Evrope, jer ovde
timovi žive od prodaje igrača iz omladinskog pogona. Ima naravno i dolazaka iz
inostranstva, ali se ekipe uglavnom odlučuju za jeftino dovođenje prekaljenih i
starijih argentinskih igrača koji se vraćaju u domovinu u finišu karijere da
odigraju još koju sezonu i da \”okače kopačke o klin\”.

Ko će do
titule ?….,uf, teško pitanje, mnogo kandidata, a mesta ima samo za jednog.
Ali, \’ajde da probam da procenim snagu par glavnih favorita za
titulu,…,Velez, definitivno moj favorit broj jedan, malo promena, nikog nisu
prodali, a stigao je recimo Fernando Gago, nekada važan igrač Real Madrida i nešto
kasnije – Valensije. Tim ima neverovatnu snagu i u treneru Rikardu Gareki,
popularnom \”Tigru\”, čoveku koji je u igračkoj karijeri branio boje i
Boke, Rivera, Independientea i naravno Veleza i čoveku koji je osvajao do sada tri
puta titulu sa ekipom – 2009. i 2011. Klauzuru i 2012. Torneo Inisial.

Boka je možda
broj dva. Uvek jaka, uvek kvalitetna i uvek sa neverovatnom podrskom navijača.
Da ne zaboravim, uspeli su da obezbede bar još jedan transfer legendarnom štoperu,
čoveku koji ima četrdeset godina – Rolandu Skjaviju, prešao je u kineski Šangaj.
Doveli su između ostalog, odličnog vezistu – Huana Manuela Martineza, plaćen je
2,5 miliona evra brazilskom Korijntijansu, inače bivši igrac Veleza i mislim da
će biti još kreativniji na sredini terena.

Ne mogu, a da
ne kažem da su mi jedan od najomiljenijih timova u ligi – Rasing, eto, neka
bude favorit broj tri. Imaju nekoliko izuzetno mladih, ali vanserijskih
talenata u svojim redovima i što je najvažnije sve su ih zadržali, još je pojačao
konkurenciju Mario Bolati iz Internasionala. Otišla su samo dvojica igraša i to
fudbaleri koji i nisu imali prošle sezone, čak ni pristojnu minutažu – Gabi Hauče,
nekada jedan od najboljih napadača Argentinos Junirosa (pozajmica Kievu) i Lukaš
Viko (San Karlos).

Realna snaga
ostalih ekipa je pod velikim znakom pitanja, ali u principu još par klubova će
svoju šansu čekati iz drugog plana. Možda su im šanse na papiru manje, ali
svakako da postoje, jer ovo je Argentina i iznenađenja se dešavaju. River je
recimo pozajmio par igrača drugim klubovima, mislim da oni ne mogu mnogo toga
da urade ove godine i da je \”plafon\” šesta-sedma pozicija, ali bi
iskusni Njuelsi mogli opet da završe u prve četiri ekipe. \”Stari
momci\” nisu mnogo menjali, ali je za njih najvažnije da i dalje mogu da računaju
na iskusne, stare asove – Maksija Rodrigeza, Gabija Hajncea i nesto mlađeg –
Ignjasija Martina Skoka. Lanus i Belgrano su imali po nekoliko ne previše zvučnih
transfera, realnost je gornji deo tabele, dok su potpune nepoznanice
Independiente i Argentinos Juniorsi, timovi od kojih sve može da se očekuje – i
borba za titulu, ali i borba za opstanak. Da se ne naljute i navijači San
Lorenca, a koliko znam ima ih dosta na ovim prostorima, oni teško da mogu do
titule, ali recimo ako krenu dobro i zabeleže tri, četiri dobra rezultata, onda
bi mogli i u prva četiri na kraju. Za sve fanove ovog tima, lepe vesti su da je
jedan od najtalentovanijih argentinskih napadaca – Franko Hara, inače pod
ugovorom sa Benfikom, ostao i dalje na pozajmici u klubu.

Sve u svemu,
mnogo kombinacija, mnogo dobrih timova i mnogo dobrih igrača.

I da dodam,
jedan mali, ali prijateljski savet. Ako ste neutralni ljubitelj fudbala i igrom
slučaja do sada niste pratili ovu, potpuno unikatnu i neobičnu ligu, obavezno
pogledajte, bar po neki meč u Argentini. Čak i samo preko tv aparata, osetićete
bar deo te neverovatne energije, tradicije, lojalnosti i opsteg
\”ludila\”.