Prošlo je možda i više od 15 godina otkako je Bajaga sa
ekipom sasvim slucajno onako uz put u studiju 3k na klaviru, za koga smo jedva
našli pare, za štimera snimio pesmu protiv malera. Oko nas tih malera ima
koliko ti duša ište pa se postavlja pitanje kako da se zaštitiš. Da li da nosiš
neku amajliju ili crveni končić kao kabalisti ili jednostavno da se osloniš iskljucivo
na pozitivnu energiju i ne dozvoliš da te magarci zrače. Pitate se zašto ja sve
ovo pisem? Pa uskoro krece Open u Australiji zbog koga su mi na um pale neke
teorije  do kojih ćemo doći u nastavku.

Novak Đokovic u zemlji Aboridžina i ovih drugih kreće u
odbranu titule. Ako to uradi, ući ce u istoriju kao jedan od retkih tenisera
koji je tri puta za redom uzeo jedan Grend Slem. Što se mene tiče, Novak više nikada ne mora da izađe
na teren. Već sada je najbolji srpski sportista svih vremena. Mogao bih
do sutra da vam objašnjavam zašto, ali vi to već znate.

Svaki put kada je Nole uzimao titulu na bilo kom turniru, čitao
sam komentare na vesti, blogove i forume. Ne mogu da verujem koliko sam se načitao
nekih dramosera, koji na svaki način žele da umanje uspehe, da malerišu kako ce
ovaj ili onaj da ga pocepaju u finalu kako on nije kapacitet da je samo pitanje
vremena kada ce da zglajzne itd itsl. Normalno svi dobiju crven ban u cello i
onda ćute do sledećeg turnira.

Zašto je to tako? Zato što u Srba, kada komšiji crkne krava,
ti otvoriš šampanjac. Najbolje je to objasnio moj drug Sava. Srbi mogu sve da
ti oproste. I što si mu udario auto, što si mu spavao sa ženom, otovaao kera koji
te nervira, zapalio seno, isekao voćnjak, ali ne mogu da ti oproste uspeh. U
ime toga, neznam ko je veci šmeker od Noleta, pa nervira petu kolonu ljubomornu
što je lep, uspešan, bogat……

Ako se sećate, Novak Đkokovic je prva zlatna slova u istoiji
srpskog sporta upisao u Australiji. Kada je probio tu granicu, više mu niko ništa
nije mogao i, hvala bogu, ne može jos uvek. Tu dolazimo do moje teorije zašto
je to tako. Australija je zemlja daleka. Deli nas vremenska razlika od najmanje
10 sati. Kada se tamo igra svi maleri, dramoseri, ljubomorci, mrstavci spavaju
dubokim snom ili su na poslu gde malerišu svoje direktore , kolege, mušterije.

Tenis gledaju oni koji vole i oni koji o njemu nesto znaju. Srbi u Australiji su uvek uz svoje. Njih
piči nostalgija. Oni bi bili srećni i da meci božani obučeš dres sa našim
grbom. Ostali bi bez glasa sigurno. Kada je pozitivna energija i ljubav prema
boji za koju navijas, verujte, i mecka ponekad pobedi.

Zelim srecu svim
nasim teniserima na predstojecem Ausie Openu. Razbijte ih u igri i
budite veseli, lepi i veliki sportisti kao što ste do sada bili. Možete da se
opustite jer Srbija (ona druga) spava dok vi pobedjujete.

SREĆNO!!!!!!