Ja sam nostalgičan. Nema veze gde sam i šta radim, posle nedelju dana počinjem da patim za Beogradom. Zato uvek, čim dođem ovde u kabinu ujutru, pregledam naše sajtove. I odmah se pokajem.

Strašne saobraćajke, saznanje da mi standard zavisi od izvinjavanja političara pevačicama, šokantne vesti tipa starleti viđen celulit, itd, itd… Nije mi dobro, bre. Zapitam se šta me vuče nazad. I odmah shvatim – sve. Ne samo najmiliji. Sve. Mazohizam najvišeg stepena. Droga kao i svaka druga, koje bih se najradije oslobodio, ali ne mogu. I ovo odvikavanje, ova putovanja koja su pandan Beti Ford klinici meni ništa ne pomažu. Samo me na trenutak umire, pa opet krene kriza.

Jedna od terapija bila je odmeravanje jačine servisa sa Bakijem. Šteta samo što smo odabrali dan kada me užasno bolela ruka, odmah pošto sam se nehumano najeo, dok je šibao uragan i to bas u trenutku kad sam servirao. I nepostojeći sudija je bio korumpiran, naravno, a merač jačine je bio nepravilno podešen. Zato rezultat nije ni bitan.

Odservirao je Baki 10-ak km/h snažnije. Ja zadovoljan. Još ako me još jednom pusti da ga dobijem i u pravoj igri, sezona je sasvim ok.

I Đokovićeva sezona je ok. Pustite prošlu godinu, ona se više ne ponavlja. I ovo u 2012. je sasvim zadovoljavajuće, a može postati izvanredno. Polufinale Vimbldona je kaparisano i to posle moćne igre protiv Majera. Nemac je neverovatan igrač. Sa stilom igre od kog se ježi kosa na glavi balansira između čarobnjaka i neznalice. U svakom slučaju, nikad se ne zna šta će od ta dva prevagnuti i zato može biti veoma nezgodan.

Ali danas se nije ni pitao. Sve je Novak držao u svojim rukama i uz kratke, potpuno podnošljive oscilacije sipao vinere iz svih pozicija. Sve je to uradio uz samo jedan prekid zbog kiše, a plašili smo se da će meč ući u četvrtak. I navikao se malo na spoljašnje uslove jer je prethodna tri meča odigrao pod krovom, a ne krevetom, kako sam preveo Novakovu izjavu i momentalno se ugušio od smeha. Šta ću, sanjam krevet, čim ga vidim onesvestim se. A Novak je, kao i Federer, napravio najlepšu uvertiru za finale pre finala. Za meč koji možda donosi i trofej i mesto broj 1.   

Četvrtak je dan za ženska polufinala. Radvanska – Kerber i Serena – Azarenka. Da me ubiješ ne mogu da naslutim pobednice. Možda bih malčice dao prednost Radvanskoj i Azarenki, ali ako istočni blok izgubi neću biti previše iznenađen.

Pozdrav do sutra. Neću čitati vesti.