Gledam ti ja tako fudbalsku utakmicu. Sve pršti po terenu, a
kako i ne bi kad igraju Mančester i Liverpul. Liverpul gubi, a sa tribina i dalje
tutnji da \”nikada neće hodati sami\” i tako te stvari. A onda se setim. Gradovi iz
kojih su istoimeni timovi su sigurno poznatiji većem broju svetske populacije
po svojoj muzickoj zaostavstini nego po fudbalu.

Pazi vamo! Bee Gees, Joy division, The Fall, The Stone
Roses, The Smiths, Happy Mondays. Mogu tako do sutra, e, a to je samo Mančester.

Iz ovog drugog grada dolaze npr neki Echo and the Bunnyimen
ili Frankie Goes to Hollyivod ali mislim da su The Beatles dovoljni i za celou
Britaniju.

Nikada neću zaboraviti kada fudbaleri Mančestera izlaze na
teren i još iz hodnika grmi ceo stadion, i publika i sa razglasa \”This Is the One\” 
ooo da. To vam je dragi moji kompozicija sastava The Stone
Roses. I tu dolazimo do stvari koja mi uzasno ide na zivce.

Kada odeš na neko naše sportsko borilište, ne gineti
tahikardija od onoga što čuješ pre utakmice i za vreme neke pauze, bilo da je poluvreme ili tajm aut. Kao da nije imao ko da izabere šta da se
pusti. Koncepcija nikakva. Imam utisak da su ekonomu ili onom što cepa karte
uvalili dodatni posao a on se vratio mrtav pijan sa svadbe svoje bratanice, pa
udario po svemu sto je naručivao tog dana. Normalno, setio se da pusti i klupsku Himnu. Vau…

Ali to ne vadi stvar. Miks Cece, Jece i Bajage, pa dodaš još
malo i Brege plagijatora i eto ti dobra kombinacija, ne za tahikardiju, nego za
anginu pectoris ako se to uopšte tako kaže.

OK nismo svi istih muzičkih ukusa, ali stadioni nisu splavovi
a tereni livade i proplanci iako, ruku na srce, po njima u većini slučajeva trče
volovi (*cast izuzecima*)

Pa čak i oni Amerikanci, koji su, kako bi rekao stari panker
Srđan Dragojević, ljakse tipovi, puštaju neviđenu muziku u halama i na
stadionima.. Najveći ljakse koji im se omakne je Bon Jovi. Setite se ko sve svira
na poluvremenu Super Bowl spektakla.

Pa baka Madona u zadnjih par godina ispade najmanja
atrakcija.

Rešenje postoji. Zajednica prvoligaša bi mogla da nađe
jednog pametnog momka, koji će za sve klubove da pravi muzičke liste.Moze čovek slobodno da bude i iz sportskih krugova.

Evo ja predlažem Zozu Panjkovića, sportskog urednika
TVB92. Valjda je još uvek urednik, nisam pitao.Čovek je jedan od najboljih
poznavalaca muzike među sportskim radnicima. Zoza je, dragi moji, imao i muzičku
emisiju na 3KRTS istoimenog naziva kao i ovaj tekst u kojoj je pustao
alternativne I andergraund bendove uglavnom engleske i američke produkcije.

Kada je Zoza puštao \”Okamenjene Ruže\” , niko u cjeli svijet nije znao za ove čupavce iz Mančestera a eto šta ispade. Doduše, u eri komercijalizacije ni radio
iste firme nije uspeo da odoli. Baš šteta. Nisu krivi Kepa i ekipa sto je vlasnik
ljakse. Zovite Zozu i na radio, mozda nešto uradi, ovako dobru muziku puštate samo
kad je nedaj bože dan žalosti, pa vas niko ne kontroliše, a tonci se opuste.

Tako, dragi moji, ako \’oćete da slušate dobru muziku, stadioni
nisu dobra mesta, niti su radio stanice. O televiziji i da ne govorimo. Ipak za muziku
na kraju i jedna pohvala.

Zelite li da čujete nešto novo? Nesto dobro? Okrenite skalu na
100,8. Jedino Sloba Konjović i njegova ekipa (da ih sve ne nabrajam) umeju ono što
je mediskim poslanicima odavno izmaklo kontroli. Da puštaju dobru ziku.