“Šego je vikao na njega zašto nije dodao, nije to u redu ni lijepo od njega. Meni je baš bilo milo što nije pretjerano dodavao jer upravo to mu je bio problem u Baselu. Često bi dodao i kad je trebao pucati. U Hajduku sam kod njega konačno vidio odlučnost. Nakon što je promijenio adresu poslao sam mu čestitku, napisao sam: “Marine, došao si u veliki i ludi klub, želim ti sve najbolje, budi malo odlučniji jedan na jedan i pucaj.” Je li me poslušao ili nije, nije ni bitno, bitno je da je nastupio s boljim gardom i većim samopouzdanjem nego u Baselu.”

“Drugi trener bio mu je Ludovic Magnin, kod njega je nešto igrao, ali potom je stigao Stephan Lichtsteiner koji kao da ga je totalno izbrisao. Marin je izgubio sigurnost i dobro je da je otišao, dok je Lichtsteiner trenutačno prvi kandidat u švicarskoj ligi za otkaz. Kod njega je bio u trećem planu. Zato sam baš toliko zadovoljan onime što je odigrao u Varaždinu i Vilniusu”, objasnio je.

Dinamo je htio Šotičeka kada je ovaj odlazio iz Lokomotive, ali dogovor na kraju nije pao. Maričić tu povlači paralelu s Ivanom Rakitićem koji je iz obitelji sklone Dinamu postao hajdukovac.

“Lani me je nazvao novinar Slaven Alfirević i rekao kako je on čuo da je Šotiček hajdukovac. Nakon toga sam razgovarao s njim i kazao mi je da su u njegovoj obitelji svi dinamovci. Mogao bih ga usporediti s Rakitićem utoliko što je i Raketina obitelj strogo dinamovska, a on je na kraju postao gorljivi hajdukovac”, kazao je Maričić pa zaključio.