Srbija je jedina zemlja koja na turnirima ima više tenisera nego novinara. Na svakog od nas dolazi odprilike dvoje igrača. Tu smo Baki i ja sa SK, Igora sa B92 je smenio Bole (koji je odmah uspeo da izgubi pa ipak nađe torbu sa svim dokumentima i novcem), došao je i Ivan sa Prve. Ne Ivanović, nego Tešanović. Od pisanih medija tu je samo Voja iz Sportskog Žurnala. Jeste da on vredi  za petoricu, ali opet – premalo nas je…

Zašto je to tako? Jednostavno – redakcije nemaju para. Zašto nemaju para? Zato što oglašivači pre daju novac u jeftine programe, ono što se u Srbiji gleda više čak i od trenutno najgledanijeg sporta. Ako ni forhendi ne mogu da pariraju Farmama i Sulejmanima, čemu možemo da se nadamo?

Pišem ovo dok sedim u kabini, a Baki komentariše Serenu i Kvitovu. Napolju, za promenu, pada kiša pa mi je traganje za nekom razonodom besmisleno. I kreativnost pada u vodu, jer su mi se potencijalne mete za intervjue razmilele po raznim budžacima ovog ogromnog kompleksa. Inače, mnoge nekada (a i sada) velike face, prvenstveno teniske, šetkaju se ovde. Popričali smo sa Vilanderom, Boletijerijem, Rusedskim, tu je Mekinro (koji ima pratnju kao Obama i tako očigledno uživa u njoj), zatim Henmen, Koreča, “drveni dubl” (Vudford – Vudbridž), Ivanišević, kao i svi oni koji igraju veteranske turnire. Mladi kolega Pralica je intervjuisao Boletijerija, što mu je, posle Đokovića, najveći novinarski “skalp”.

Ali danas na terenima nije bilo onih najvećih. Đoković i Federer kuliraju pred sutrašnja četvrtfinala, Nadal se neočekivano brčka na Majorci, a ni Šarapova više ne kisne u Londonu. Zato, da budem iskren, danas i nije baš spektakularno zanimljivo na Vimbldonu. Ali biće interesantno ako kiša toliko zakomplikuje stvari da igrači moraju da igraju po dva meča u danu. Jer, prognoza je jasna – do kraja nedelje mi ovde sunca videti nećemo…