Pošto se održava u najvećoj evropskoj ravnici, na ovom Evropskom prvenstvu moći će baš lepo da se vidi koliko zaista skaču ove devojke poznate i obožavane kao – odbojkašice.

Domaćini su Holandija i Belgija, a završnica će se igrati u “Ahoj” hali u Roterdamu, na koju smo navikli kada gledamo teniski turnir ATP 500 serije u ovom gradu.

Sistem takmičenja je takav da ima četiri grupe po četiri ekipe, Prvoplasirana reprezentacija ide direktno u četvrtfinale, dok će druge i treće igrati baraž za četvrtfinale, odnosno, osminu finala.

Ovde se neće deliti ulaznice za Rio pošto je FIVB uredio tako da će se one deliti na kvalifikacionim turnirima, koji će u narednim mesecima biti održani u Ankari i u Japanu. Ali, Srbija ne misli o tome, izabranice Zorana Terzića su već obezbedile zajedno sa Kinom vizu za Rio na Svetskom kupu i utoliko opuštenije mogu da igraju ovaj turnir. Samo te dve reprezentacije su uz domaćina Brazil izborile plasman na ovaj turnir.

Naravno, kada se počne priča o ženskoj odbojci, ne može da se ne počne od Rusije. One su branioci titule i ako želite da vidite svu lepotu ovog sporta, u svakom smislu, pratite njihovu reprezentaciju. Selektor Jurij Maričev je pod velikim pritiskom jer to što nisu bili među prve dve na Svetskom kupu i što su tek šesti na svetskoj rang listi je jednostavno nedopustivo za reprezentaciju njihovog renomea. Samo 15. zlatna medalja na Evropskim prvenstvima će smiriti strasti.

Uvek u priču o eventualnim osvajačima medalja mora da se dodaju odbojkašice Italije. One imaju dva zlata, iz Poljske 2009. i dve godine ranije iz Belgije i Luksemburga, a od tada “ragace” nisu osvajale medalju na kontinentalnim takmičenjima, pa sa pravom smatraju da je vreme da prekinu tu nezgodnu tradiciju. Obratite pažnju na jednu od najboljih mladih igračica sveta, korektora Valentinu Diuf, koja je gotovo sama dovela Busto Arsizio do finala Lige šampiona.

Sa usponom klupske odbojke, mnogo je napredovala i turska reprezentacija. Sve je krenulo od 2003. kada su bili domaćini Evropskog prvenstva i osvojili srebro. 2011. kada se završna faza održavala u Srbiji, osvojili su bronzu, a sada su aktuelni šampioni Evropske lige. Uvek je teško igrati protiv njih jer se nikada ne predaju, odlične su u polju i uvek nekako morate da “udarite” jedan smeč više da biste došli do poena.

Domaćini bi mogli da budu veoma nezgodni protivnici po svakoga. Holandija redovno skine skalp nekom od favorita, a sada će biti posebno opasne zbog domaćeg terena i mudrog trenera Đovanija Guidetija, koji se smatra jednim od najboljih stručnjaka u ženskoj odbojci. Belgija brani bronzu iz Berlina od pre dve godine, pobedili su Srbiju za treće mesto, a ovo je jak tim, sa velikim broj kvalitetnih igračica, koje igraju od domaće lige, preko Francuske i Italije, pa sve do Poljske…

Poljska je velesila u padu. Tek su na 25. mestu FIVB renkinga i dve stvari mogu da se okarakterišu kao “prelomne” u njihovom sunovratu. Jedna je tragična smrt Agate Mroz, fantastičnog srednjog blokera koja je unosila lepotu i radost u odbojku i nedostaje nam više nego ikad, a druga je to što sjajna Kataržina Skovronska – Dolata veoma retko igra za nacionalni tim. Ona bi se slobodno mogla nazvati Vladimirom Grbićem ženske odbojke. Možda će se Poljakinje baš ovde vratiti na staze stare slave, mada domaći mediji ne polažu prevelike nade u to.

U ekipe koje bi još eventualno mogle da se bore za medalju svrstaćemo Nemačku i Azerbejdžan. Nemačka je, sećamo se, u Beogradu 2011. stigla do srebra i kao u svim sportovima, krasi ih upornost i germanska poslovičnost. Azerbejdžan ima izuzetno jake klubove, a imaju i Valeriju i Nataliju Mamadovu, koje na svoj dan mogu da pobede bilo koga. Na žalost po njih, to se još nije desilo na nekom od velikih šampionata.

Ekipe kao što su Češka, Rumunija, Belorusija su tu da uče, a eventualno bi mogla Bugarska da napravi iznenađenje ili dva. Slovenija je takođe napravila uspeh samim prolaskom na ovo prvenstvo i opušteno će odigrati u Belgiji i Holandiji, naravno, uz podršku sjajnih navijača koji su uvek tu.

Hrvatska ima tri srebra do sada na Evropskim prvenstvima, uspevali su da se dokopaju odličija 1995, 1997 i 1999. Najpoznatija članica ove ekipe svakako je Sanja Popović a imaju i dvojac iz Ečažibašija, Sena Ušić – Maja Poljak. Iz svega navedenog, jasno je da će većinu mečeva i osvajače medalja odlučivati nijanse i da iznenađenja, u stvari, neće biti tolika iznenađenja.

Srbija u Holandiju i Belgiju ide sa identičnim timom koji je osvojio srebro na Svetskom kupu u Japanu. Zoran Terzić se oslanja na dobro poznate snage, sve je to uigrano i poznato, gotovo da ove devojke imaju slepo razumevanje na tarafleksu i van njega. Verovatno su zato drugi favoriti, odmah iza Rusije na kladionicama. Italija je po njima treći favorit, a Turska četvrti,

Za one koji možda ne znaju, Jovana Brakočević čeka bebu, pa će tako korektor Tijana Bošković ponovo moći da pokaže raskošan talenat i na ovom prvenstvu. Nataša Krsmanović je nakon cele decenije uzela slobodno leto. Sanja Malagurski je povređena, dok je Ana Antonijević izjavila da se neće odazivati pozivima nacionalnog tima ukoliko nije prvi tehničar. A pored Maje Ognjenović, nije.

EURO 2015, BELGIJA – HOLANDIJA (26. Septembar – 4. Oktobar)

Grupa A: Italija, Holandija, Poljska, Slovenija

Grupa B: Belgija, Turska, Mađarska, Azerbejdžan

Grupa C: Rusija, Hrvatska, Belorusija, Bugarska

Grupa D: Srbija, Nemačka, Češka, Rumunija