Sada, kada mi je na pamet pala ideja da pišem blog na ovu temu, sećam se jednog od onih najtoplijih letnjih dana, kada ni noću ne zahladi, kad se klima ne isključuje.

Bilo je to jedno od onih normalnih večeri sa društvom uz pivo. Pričali smo o višemilenijumskom ratu polova, o ancestrualnoj traumi, koja danas u ljudima izaziva ono što nazivamo anksioznošću. Onim podsvesnim frojdovskim strahom od same egzistencije. I dok smo sagledavali ozbiljnost tog problema, koji javnost krije kao zmija noge, i po ko zna koji put ostali kratki za odgovor, odjednom je jedan od nas, nije ni bitno ko, rekao ničim izazvan.

“Brate, jel’ ste videli da je Rafa novi trener Reala. Dal’ su oni normalni?”

Od dana kada je Rafa Benitez postavljen za trenera Reala, mnogi fudbalski stručnjaci su se pitali da li je to prava odluka uprave kraljevskog kluba.

Sada se sve više čini da su u pravu.

Rafa je došao sa dva epiteta koja su odmah palila svetla za alarm kod onih koji duboko poznaju najvažniju sporednu stvar na svetu. Prvo, poznat je kao specijalista za kup mečeve koji igra nešto defanzivnije i voli da hvata protivnika na kontre. Setite se samo kako je osvojio Ligu šampiona sa Liverpulom. Setite se samo zašto je otišao letos iz Napolija. A da ne počinjemo o tome kakav je haos ostavio za sobom u Interu.

Drugo, nije baš neko ko je poznat po tome da obraća pažnju na emocije i potrebe igrača, a dolazio je u tim koji ima pre svega jednog Kristijana Ronalda. Kada Rafa dođe u neki tim, radi se samo o Rafi, idete njegovim putem, ili, put pod noge. Nešto veoma slično Luisu Van Galu, samo što je Benitez simpatičniji i to nije baš toliko očigledno, pa mu je uglavnom prolazilo.

I navijači su to odmah uvideli, počeli su da se bune i da traže ofanzivniji fudbal. Za one koji ne znaju, na Bernabeu nema većeg greha od toga da se branite, jer oni misle da su veći od svih. A kada krenu takve reakcije, vrlo brzo postanu lančane. 

Nikoga nije iznenadilo kada se pobunio Kristijano Ronaldo i rekao čuveno “ili ja ili on”. Onda je došao sukob i sa Džejmsom Rodrigesom. Onda je navodno ceo tim odbio da trenira. Možda ništa od ovoga nije tačno, ali kao u fizici, nije baš moglo da nastane ni iz čega, mora da je bilo bar neke varnice.

Kulminacija je došla u El Klasiku. Benitez je postavio igru, pogotovo odbranu protiv Barselone kriminalno, između njih i sredine terena zjapio je prazan prostor u kojem su se Katalonci igrali fudbala. Rezultat znate, a znate i to da na Bernabeu sve može da se oprosti, ali kada vas najljući rival deklasira na vašem stadionu, teško…

Od tada, usledila je pobeda protiv Malmea od 8:0 koja je služila gospodinu Penaldu i ostalima da iskale bes. Ali, to je samo bilo “šminkanje mrtvaca” što bi se reklo na ovim prostorima, novi udarac usledio je prošle nedelje kada ih je dobio Viljareal. A kad smo već krenuli o igačima i taktici, gde su, šta rade Geret Bejl i Mateo Kovačić?

Istina je da ne može ni Rafa da se okrivi baš za sve. Nije on mogao da utiče na seks skandal Karima Benzeme. Nije mogao da utiče na povrede Serhija Ramosa i Džejmsa Rodrigesa, koji su veoma važni igrači. Ali, opet, jednostavno je nedopustivo da trener Reala uradi nešto kao što je on uradio protiv Barselone. 

Ne može trener Reala na pitanje “Zašto nije igrao Toni Kros” da odgovori rečenicom “Zato što je igrao Kazemiro”. Na kraju krajeva, mogao je da odvoji i pet minuta pred meč kupa sa Kadizom da vidi da li možda neki od igrača nema pravo nastupa, ako već niko drugi u klubu nije našao za shodno da to uradi.

Za sada, sve ukazuje na to da je Rafa bio greška koju Real u ovoj eri apsolutne Barsine dominacije nije smeo sebi da dozvoli. A pošto je Murinjo već bivši u Čelsiju, nemojte se iznenaditi ako uskoro i Benitez bude bivši.