Posle statističkog pregleda ekipnog učinka beogradskih
večitih rivala u polufinalnoj seriji ABA lige, danas se bavimo učinkom
pojedinaca.
Baš kao što smo videli da su tokom četiri meča dva tima bila
potpuno poravnata po broju šuteva sa različitih pozicija, konačni zbir
indeksnih poena dva najkonstantnija igrača na obe strane – Milana Mačvana i
Čarlsa Dženkinsa – stao je na 76. Dženkins je sa Kalinićem i Mitrovićem
predstavljao ključnu osovinu crveno-belih tokom cele serije, dok su se
Mačvanovi pomoćnici smenjivali iz meča u meč.
Crvena zvezda
Ova serija predstavlja veliki iskorak u karijeri Nikole
Kalinića. Reprezentativno krilo je dugo smatrano snažni defanzivnim oružjem
koje u napadu nema preveliki doprinos, ali je tokom ove sezone napredovao
šuterski. Ipak, malo ko je očekivao ovakav nastup u seriji – preko 60 posto i
za 2 i za 3, iako je često šutirao pod pritiskom, preko ruke i uz isticanje
vremena. Kalinić je davao doprinos i pod svojim košem (6 blokada, 7 ukradenih
lopti, u obe kategorije lider ekipe). Jedini je igrač koji je u svakom meču
serije
Čarls Dženkins je tokom prve polovine sezone igrao
znatno ispod svojih mogućnosti, posebno ofanzivno, o čemu svedoči evroligaški
prosek od 6.6 poena uz užasne procente (31 za 3, 38 za 2). Poslednjih mesecia
njegova forma bila je u usponu, ali od dolaska u Srbiju nije igrao ovako
konzistentno. Tri meča sa po 19, jedan sa 22 poena, svaka druga trojka ubačena
(7 od 11 u gostima) i preko 60 posto šuta za dva davali su Zvezdi garantovani
izlaz iz problema u svakom meču.
Za oba najbolja Zvezdina igrača u seriji zajednički je bio
slab šut sa linije penala. Kalinić je ubacio svako drugo (7/14), Dženkins dva
od tri (10/15), oba znatno ispod sezonskog proseka, a Kalinić je čak bolje šutirao
i dvojke i trojke. Zvezdu je sa penala izvlačila trojka
Mitrović-Marjanović-Vilijams, sa samo jednim promašajem u seriji (22/23).
Luka Mitrović je u meču broj 3 bio ključni igrač, sa
7 uhvaćenih lopti pod protivničkim košem, a njegove liderske sposobnosti znatno
su doprinele da crveno-beli tokom serije budu znatno manje nervozni od rivala.
Na dva gostujuća meča on je odigrao izuzetno bitnu ulogu u probijanju
Partizanove zone, koja je do tada predstavljala Radonjiću najveći problemu
duelima sa Vujoševićem. Osam asistencija u ta dva meča pomogla su Luki da bude
prvi dodavač svog tima u seriji.
Dominantna figura Bobana Marjanovića nije mu
obezbedila bitan učinak u prvoj polovini serije, ali se njegova statitika
znatno popravila kad je Zvezda bila gost. Na kraju je prebacio 7 poena u
proseku, što nije ni polovina njegovog evroligaškog učinka, a ukupan učinak
Zvezdinog centarskog para (10,7 poena po meču) slabiji je dvostruko od onoga
što su radili u EL i ABA (Majk Cirbes je korisniji bio u samoj igri nego
statistički). Učinak crno-belih udvajanja potvrđuje i samo jedna asistencija
Marjanovića u seriji, jer ni osmišljena dodavanja nisu bila dovoljno precizna
da se beleže kao asistencije (uporedite to sa mečom protiv PAO).
Markus Vilijams je bio u drugo planu sve do drugog
poluvremena četvrte utakmice, kada je sa 17 brzih poena prelomio pobednika.
Njegov učinak je tokom serije bio mnogo više šuterski (12 poena po meču više je
od sezonskog proseka u ABA i EL –između 9 i 10 poena), nego plejmejkerski (9 asistencija u 4 meča, ispod
polovine sezonskog proseka u EL i ABA). Iako su Jović, Kalinić i Mitrović bili
ravnopravni sa njim i u priličnoj meri pratili svoj sezonski prosek, M-Willov
manjak doprinosa u toj kategoriji se osetio, pa je Partizan nadmašio Zvezdu u
njoj.
Niko od standardnih igrača obe ekipe nije imao toliko
ograničen učinak u ovoj seriji kao Jaka Blažič. Posle ishitrenog juriša
ka košu rivala na kraju utakmice 2 (nasuprot dogovoru, što je potvrdio
Radonjić), njegova minutaža svela se na trećinu (51 minut u prva dva, 17 u
druga dva meča), uz samo 2 poena i 3 skoka. Međutim, ne treba izgubiti iz vida
da je Blažičevo prisustvo na terenu donosilo ekipi dobar rezultat (zbog snažnog
pritiska na protivničkog organizatora igre), a njegov plus-minus skor od 20 je
treći u seriji (bolji su samo Kalinić i Mitrović).
Da statistika ne drži sve ključeve pokazuje učinak Stefana
Jovića, koji je tokom serije ubacio tek svaku treću loptu, njegov zbirni
indeks u sva 4 meča je samo 17, ali je njegova neobična smirenost odigrala
ogromnu ulogu u poslednja dva meča serije.
Igra nedovoljno oporavljenog Branka Lazića bila je uglavnom
ograničena na odbranu, dok je Nemanja Dangubić dobijao specijalne zadatke, kao
kada je na početku trećeg meča serijom faulova potpuno poremetio Partizanov
ritam. Marko Tejić je takođe imao posebne zadatke u druga dva meča serije,
kadaje Radonjić pojačao rotaciju, dok Rebić jedini od 24 igrača obe ekipe nije
video ni minut tokom serije.
Partizan
Milan Mačvan je očekivano imao glavnu ulogu u crno-belom
timu, a njegov nedostatak snage (odigrao 136 minuta, 24 više od bilo kojeg
saigrača, a 23 više od Kalinića) označio je početak kraja za Partizan u seriji.
Počeo je sa dva dabl-dabla, njegovih 7 ofanzivnih skokova prelomilo je utakmicu
2 (ceo Zvezdin tim sakupio toliko), ali je u poslednjem meču serije iz govora
njegovog tela sve bilo jasno – izgubio agresivnost i zabeležio samo po 7
skokova i šuteva, izgubio 4 lopte i napravio pet faulova (dotadašnji prosek
redom 11.3-11.3-2-2.3).
Nikola Milutinov bio je junak Partizanove jedine
pobede, jer je njegova rampa zaustavila Blažićev prodor. Ometen povredom u
uvodnom duelu Milutinov je odigrao tri dobra meča, kako defanzivno, gde je
doprineo zaustavljanju protivničkih centara, tako i ofanzivno. Uz standardni doprinos
pod samim košem imao je i dodatne
aktivnosti koje su pomagale ekipi – 4 asistencije u meču broj 2, nepogrešiva
bacanja u trećem, serija sigurnih pogodaka sa velike distance u četvrtom duelu.
Dragan Milosavljević bukvalno je držao Partizan u
meču 3, tokom kojeg je fauliran šokantnih 11 puta, postigao 23 poena i ukrao 3
lopte, dve u seriji koja je otopila minus 17 do minus 1. U ostalim utakmicama
on nije podbacivao, ali se nije ni isticao. Dobar, ako ne spektakularan učinak
ostvario je Milenko Tepić, koji je u poslednje 3 utakmice imao 9 poena i
indeks 12,7, sve znatno iznad sezonskog proseka (7-4-9), a šutirao je
fantastičnih 10 od 15 iz igre.
Edo Murić je na početku sezone bio nosilac
Partizanove igre, dok se roster tek popunjavao, ali je u velikoj meri pao u
drugi plan tokom sezone. Polufinalna serija donela mu je priliku da se vrati u
centar pažnje, a posle tri prosečne partije u poslednjem meču je blistao.
Njegovih 25 poena i indeks 33 najbolji su pojedinačni učinak jednog igrača u
nekoj od utakmica serije.
Očekivalo se da bi Saša Pavlović trebalo da bude
drugo ključno oružje Partizana, ali se Baranin ispostavio kao slaba karika svog
tima u poslednja dva meča. Nervoza ga je ograničavaa na svim frontovima, pa je
pred svojim navijačima ubacio samo 1 od 11 šuteva iz igre i zabeležio po 3
poena. Ironično, pod salvom uvreda Zvezdinih navijača igrao je mnogo bitniju
ulogu, sa po 11 poena u oba meča. Njegov plus-minus skor je najslabiji od svih
učesnika serije (minus 38, uz minus u svakom meču – u periodu dok on nije igrao
Partizan je zapravo u plusu za 13 poena).
Poslednje pojačanje Partizana, dovedeno upravo da bi
crno-belima donelo mesto u Evroligi, nije donelo željeni rezultat. Džoš
Akojon je u Podgorici propustio priliku da Partizan odvede na drugo mesto i
omogući mu prednost domaćeg terena protiv Cedevite, a njegov učinak protiv
Crvene zvezde nije bio impresivan. U pobedi Partizana njegova mini-serija
odigrala je veliku ulogu kada su ostali stali i ispustili veliku prednost, ali
je njegov šuterski učinak (9 poena po meču) ukupno bio nedovoljan da pokrije
ostale nedostatke. Više izgubljenih lopti od asistencija (7-5) plod su
Zvezdinog velikog pritiska, ali je naivnost Nigerijca pri pravljenju faulova
zaista neočekivana. Kada se na to doda podatak da u poslednjem meču nije šutnuo
iz igre jasno je da je Tepić bio daleko pouzdaniji organizator igre crno-belih.
Promene tokom sezone značajno su ograničile uticaj mlađih
Partizanovih igrača u finalnoj seriji. Mihajlo Andrić, koji je tokom sezone
dobio konstantnu ulogu, imao je u finišu mnogo manju minutažu i učinak (prosek
mu u poslednjih 9 mečeva sezone pao sa 8 na 2 poena po meču), a u seriji sa
Zvezdom gotovo da se nije ni video. Vanja Marinković je umeo tokom sezone da
odigra vrlo zapažen meč, ali ovu seriju će želeti da zaboravi, jer posle prve
utakmice nije pogodio nijedan šut.
Dalo je odigrao samo 3 minuta na prvom, Bezbradica 5 u
poslednjem meču, a Đumić je korišćen za podbacivanja. Sva petorica zajedno
ubacila su tokom serije 15 poena za 80 minuta u igri. Sedmočlana rotacija na
kraju je ostala kratka za borbu sa izuzetno spremnim rivalom.