Blogovi, kolumne, osvrti, svi
nešto pišu ,muka mi je od svega toga, ne znam lepo da se izrazim kroz pisanje, mišljenje
je kao ‘zadnjica’ i svako je ima, itd… Dugačka je baš lista mojih izgovora koje
sam smišljao, samo da bih sakrio jednu elementarnu i jednu efemernu činjenicu.

Efemerna je
da nemam mnogo vremena i da to malo što ga imam, volim da provedem u
blagodetima ‘hedonizma i renesanse’, a ona esencijalna je da sam ortodoksna lenčuga
za pisanje, i to onaj pravi kataloški primer. Od prvih dana osnovne škole, više
sam voleo da me prozove i pred celim razredom izblamira hemičarka, nego da
moram da pišem sastav  iz srpskog. Reklo
bi se da mi je maksima –“lezi, ‘lebe da te jedem”, karakterna crta i životna
fiilozofija.

Godinama me
moj drug Mićko, u društvu poznatiji kao “Odvjetnik”, tera da napišem neki tekst o
košarci i konstatno me u društvu proziva da sam ‘Oblomov’. Odvjetnik je, inače,
veliki poznavalac košarke i siguran sam, najveći hroničar zbivanja u rumunskoj
i turskoj košarkaškoj ligi (a da ne igra u njima), kao i predsednik našeg
imaginarnog udruženja – “otrgnuti od zaborava” u kojem se uz časicu i lake note
prisećamo zaboravljenih asova poput Harolda Jamisona,Vincenta Askewa, Eldridgea
Recasnera, Lemonea Lampleya i sličnih. Uz to, on mi je jedan od najvećih kritičara, a
zahvaljujući njemu sam se odvažio i podigao ‘zadnjicu’da u pauzama NBA prenosa i
gledanja plej of tekmi svih mogućih evropskih liga, udarim po koji put po
tastaturi. Sreća vas čitalaca, gledalaca i ostalih je što ukoliko budem udavio
gnjurca (a i ako ne budem), sigurno ćete na sledeći tekst čekati par meseci, a
možda i ne dočekate staru lenštinu da ponovo “rasklopi i sastavi motor SUS” u wordu.
Ipak, mnogo se bolje osećam u komentatorskoj kabini, odakle na sve to gledam
drugačijim očima i to ‘izravno’. Kao što sportisti vole adrenalin na terenu,
tako sam i ja u svom elementu kada krene meč i uzmem mikrofon u ruke.

Nema bolje
teme za početak blogerske karijereod NBA finala. U ovom svom osvrtu na početka
finalne serije, neću se baviti pričama šta bi bilo kad bi bilo i ko bi igrao
finale, da se sve ove NBA zvezde nisu ispovredjivale u velikom broju. Recimo, za
Miami Heat se znalo, da ukoliko budu zdravi, samo kometa može da ih spreči da
se dokopaju trećeg vezanog, a ukupno četvrtog finala. Na zapadu se licitiralo sa
Lakersima, Oklahomom, a mnogi su bez ikakve prethodne analize bili ubedjeni daće
Spursi u finale. I evo nas 8 meseci i ‘ko zna koliko miliona dolara kasnije’,
što bi rekla Carrie Bradshaw. Spremamo se da uživamo u, nadajmo se, prelepoj
košarci, koju nam nude ova dva tima.

Bez obzira
na veliko mučenje Miamia i 7 utakmica u
seriji sa Indianom, odnosno metlu Spursa protiv Memphisa i 9 dana odmora, mnogi
NBA analitičari veruju da je Heat apsolutni favorit u svom trećem vezanom
velikom NBA finalu. Iako Dwayne Wade igra bukvalno na jednoj nozi, a od nedavno i
Chris Bosh, Miami je u 7.meču pokazao svu svoju silinu i objasnio na očiglednom
primeru, zašto ih američke kolege zovu – “flying death machine”.

Iako ih je
Indiana 6 mečeva cedilla, kada se odlučivalo, videli smo svu silinu “pace and
space” strategije Erika Spoelstre, koja aposlutno prikazuje fizičku i atletsku dominantnost Heata tj. njihove
velike trojke.

San Antonio nije
tim koji stilom igre tj. čvrstinom i prljavštinom, može da se ‘tuče’ sa Miamijem,
kao što je to mogla Indiana i pitanje je kako će se nositi sa trčanjem,
skakanjem i šutiranjem šampiona. Zbog toga je Heat veliki favorit. Od kada je
oformljena velika trojka, ova dva tima nisu mnogo puta igrala medjusobno, a i
ono malo kada su se sastajali, izlazili su u okrnjenim sastavima.

Uregularnom
delu sezone, Gregg Popovich je odmarao svoje nosioce u prvom meču na Floridi, a
Spoelstra ili Pat Riley su tvrdoglavo odgovorali istom merom u drugom meču u
Texasu (Spursi zamalo da dobiju bez Parkera, Duncana, Manua, Kawhia i Greena, a
Heat je bez LBJ-a, Wadea i Chalmersa pobedio trojkom Bosha uz zvuk sirene). Na
tu činjenicu su uticale i neke povrede, kao i skraćena ‘lock out’ sezona, pa je
prava nepoznanica šta zapravo i jedni  i
drugi mogu da prikažu od svojih prednosti, a šta da sakriju od svojih mana u predstojećem
duelu. Ostaje nam samo da pretpostavljamo šta će veliki trenerski umovi da nam pripreme.

Jasno je kao
dan, da ukoliko Miami bude igrao svoju odbranu kao u 7.meču protiv Pacersa,
biće veliki favorit, jer može da uguši ‘Pick ‘N’ Roll’ (u daljem tekstu PNR)
igru Spursa i odseče im protok lopte i otvorene šuteve za 3 poena. Miami Heatu, koncepcijski
gledano, San Antonio više leži od Indiane, posebno jer nema nekog klasičnog zaštitnika
obruča, poput Roya Hibberta, iako Duncan i Splitter važe za dobre defanzivce. No,
 pretpostavlja se da ce LBJ i Wade sada
lakše moći da probijaju, nego u seriji protiv Indiane,a to bi moglo da im
pomogne da dobiju  bolju širinu u napadu
i time otvaraju više lakših šuteva Ray Allenu i ostalim \”spot up\” šuterima Heata.

Erik Spoelstra
je u ovom plej ofu pokazao da izrasta u vrhunskog trenera, iako će  ovo finale ponajviše zavisiti od zdravlja
igrača Miamia, ali i od toga kako će se Spoelstra snaći protiv coach Pop-a.Drugim
rečima, da li će Heat ‘nabijati’ ritam ove serije ili će Spoelstra ‘kaskati’ za
Popovichem i prilagodjavati se njegovim potezima, kao što mu se dešavalo u
finalu protiv Mavsa pre dve godine.

San Antonio
Spursi su po stilu igre jedan od atraktivnijh timova za gledanje, posebno
neutralnim ljubiteljima košarke i evropskoj publici.

No, bilo je
i nekih ‘prljavština’ u njihovoj istoriji, ali gledajući samo teren, onda je
moguće da Spursi pojure svoju 5.titulu u istoriji franšize u isto toliko
finala, i sve to u eri Gregga Popovicha i Tima Duncana. Mamuze su već jednom
pobedile LBJ-a u finalu, ali će nasuprot sebe ovoga puta imati mnogo
kompletnijeg igrača, mnogo kompaktniji i atletski dominantniji tim nego što su
to bili Cavsi 2007.godine, a opet sa druge strane, ovaj tim Spursa je blizu
silaska sa velike scene.

Realan i
analitičan pogled situacije na terenu, dovodi nas do zaključka da je Miami favorit,
ali ako postoji neko ko može da im pomrsi račune, to je sigurno Gregg Popovich.
On je svestan da je Heat  atletski moćniji
tim, ali je isto tako i majstor prilagodjavanja, što se videlo i pre par godina,
kada je potpuno promenio stil igre svoje ekipe i prilagodio ga postojecem igračkom
kadru.

Koliko samo
čudno zvuči podatak da su Spursi u 4. najbolja odbrana lige, a da pri tome nisu
u top 10 u odbrani od Pick ‘N’ Roll-a za igrača sa loptom,tranzicije i spot up
šuteva. Možda nekom to zvuči nebitno,ali upravo su sve to stvari na kojima se
najviše bazira igra Miamia.Evidento je da Spursi ne šalju rivale često na
liniju penala, što je prednost u ovoj seriji,aliće se na drugom kraju parketa
verovatno susretati sa udvajanjima Tony Parkera u odbrani od PNR-a, pa tu treba
obratiti pažnju šta će izmisliti coach Pop i da li će Parker igrati više bez
lopte u rukama, odnosno da iz izlaznih kretnji napada iz tzv.  ‘letećih blokova’. Iks faktor u toj celoj
priči, trebalo bi da bude Manu Ginobili, koji može da kreira i iz centralnog i
iz PNR-a na strani, a uz to, napadaće i povredjenog Wadea.

Tim iz
Texasa ima i snagu Tima Duncana na low postu, kao i odličnu PNR igru Tiaga Splittera,
pa će Popovich verovatno sve to morati da ukombinuje, da bi iskreirao dobitnu
igru protiv Heata, koja bi mogla da se pronadje u kretanju i igri igrača bez
lopte, posebno kad Timmy D radi na niskom postu i velikom broju blokova u ledja
na slaboj strani i otvaranja šuteva za 3 iz kornera. Nakon otpuštanja Stevena
Jacksona, veliki problem će biti odbrana na LBJ-u, jer od raspoloživih snaga, tu
je samo Kawhi Leonard (koji je samo jednom u karijeri igrao protiv Lebrona i to
u svojoj rookie sezoni), dok Danny Green, iako je u ovom plejofu ‘spakovao’
brojne igrače u džep  (čitaj Steph Curry
mu je dao svega 25 poena na 6 tekmi, uz loše procente šuta, a ni Conley se nije
proslavio), teško da može fizički i visinski da se nosi sa Lebronom. Takodje, biće
zanimljivo videti, kako će coach Pop da odgovara na niže postave Heata, da li će
Leonarda spuštati na četvorku, kao što je radio tokom nekih utakmica i serija
ili će pokušavati kao i Indiana, da napada u tim momentima pod košem sa
konvencionalnom petorkom.

Jedan od važnijih
segmenata ove serije, biće i trojke iz kornera. Razvojem naprednih statistika i
brojnih programa za praćenje i analizu igre, ustanovljeno je da su 3
najefikasnija i najuticajnija šuta u kosarci – 
šut na obruču, slobodna bacanja i trojke iz kornera. Shodno tome, sve
više trenera u NBA, bazira igru na takvim šutevima, a Heat i Spursi su najdrastičniji
primeri. Prosek lige je 6,7 % šutnutih trojki iz kornera od svih šuteva iz
igre, a predvodi ih Miami, jer trojke iz kornera čine 11,3 % njihovih šuteva iz
igre, dok su Spursi treći sa 9,5% !!!

Miami ima
tendenciju da u odbrani od PNR-a protiv dominatnih plejmejkera koristi
udvajanja, što zahteva veliki broj rotacija i pokrivanja većeg dela terena
sprintevima i ostavlja protivniku mogućnost da uz dobar protok lopte pogadja
upravo te trojke, posebno ako promašite rotaciju. Zato će biti zanimljivo videti,
kako će Spursi napadati iz PNR-a. Sa druge strane, Indiana i Bullsi su timovi,
koji to najbolje brane u celoj ligi, pa su uspeli da taj segment ograniče
Miamiu, ali treba uzeti u obzir, da Lebron i drugovi nisu ‘zemljoradnička
zadruga’, pa da zavise samo od tog elementa igre.

E da,ne
zaboravite da je Gregg imao 9 dana ne samo da odmori ekipu nego i da skautira
Heat,postavi neke specijale i potpuno pripremi taktiku za Miami.

Toliko za
ovaj moj prvi pokušaj pisanja bloga… Nadam se da vam nisam ‘oplavio vrat’ i da
ćete uživati u prenosima velikog finala na Sport Klubu, a ukoliko radite ili više
volite da izlazite, biće repriza u ‘100 termina na nekom od naših 362 kanala’,
pa mi samo preostaje da vam poručim:

–        
Srećno nam finale insomničari!