Video: 10 stvari iz Rija koje ćemo rado pamtiti

Getty images/Buda Mendes

Bolt i Felps su još jednom ispisali istoriju Olimpijskih Igara. Dok god bude ove manifestacije, njihova imena će se pamtiti. Ko je bolji, ostavljamo Vama da ocenite, ali pored njih, bilo je još heroja i još događaja iz Rija koje ćemo dugo, dugo pamtiti.

1: Šonej Miler

Teško je naći dovoljno jake reči da se opiše želja ove devojke za zlatom na 400 metara. Ona se bacila u finiš i uspela da završi ispred favorizovane Alison Feliks.

Neki su nazvali ovaj njen potez nesportskim, ali sa druge strane, sportskiji ne može da bude. Bahami i ona nakon što se oporavila od pada su umeli da proslave ovaj uspeh.

2: Niki Hemblin i Ebi D’ Agostino

Niki Hamblin iz Novog Zelanda je pala na trci na 5000 metara nakon što je sapletena.

Preko nje je pala Amerikanka Ebi D’ Agostino, koja ju je sačekala da ustane, pomogla joj, a onda su gotovo zajedno stigle u finiš i zagrlile se. Verovatno bi gospodin De Kuberten ovako nešto dao kao primer onoga što je zamišljao pod “Olimpizmom”.

Iako su bile četiri minuta sporije od vremena koje je vodilo u finale, organizatori su im dozvolili učešće u toj trci. Iako nisu napravile ništa zapaženo tamo, ovaj potez će se prepričavati.

3. Lorin Van Risen

Ako za nešto može da se kaže da je bukvalno “vožnja po ivici”, onda je to uradila Lorin Van Risen u Riju.

Na velodromu, dosta takmičarki je već palo, nju je skoro izgurala u publiku francuska vozačica, ali je Holanđanka nekako uspela vožnjom po reklamama i ogradi da ostane na stazi.

Ne smemo ni da pomislimo šta bi bilo da se nije snašla. U svakom slučaju, završila je na devetom mestu i pokazala da možda može da se takmiči i u ekstremnim sportovima?

4: Robel Kiros Habte

Oni stariji će se setiti Erika “jegulje” Musambanija iz Ekvatorijalne Gvineje, koji je 2000. pobrao simpatije u Sidneju.

Ovaj put u Riju u istoj disciplini, 100 metara slobodno, pojavio se etiopijski plivač Robel Kiros Habte. Imao je malo više kilograma nego što je potrebno i najsporije vreme od svih 59 takmičara, 1:04:95.

Naravno da je sakupio simpatije publike, ali ipak je možda Etiopljanima bolje da se drže atletike…

5. Tri puta prevario smrt, pa uzeo dve medalje

Brazilski kanuista Isakijaš Keiroz dos Santoš, osvajač srebrne medalje u sprintu na 1.000 metara i bronze u sprintu na 200 metara na OI u Riju, čak tri puta je u detinjstvu izbegao smrt.

Njegova životna priča, po kojoj bi komotno mogao da se napiše scenario holivudskog filma počinje kada je imao samo tri godine.

Na Keiroza je tada pala ključala voda, što je na njemu ostavilo velike opekotine. Sa pet godina je bio kidnapovan na severoistoku Brazila, ali je na sreću bez povrede vraćen majci. Iste godine mu je preminuo otac.

Tu nije kraj njegovim nevoljama. Sa deset godina se popeo na drvo kako bi iz blizine video zmiju, ali se „istraživački poduhvat“ završio padom i operacijom posle koje mu je odstranjen bubreg. Jednom rečju – Car!

6: Johan Diniz

Da li ste zaista mislili da ćemo ispustiti ovog junaka?

Francuski hodač Johan Diniz takmičio se na trci od 50 kilometara. On je kolabirao, imao problema sa stomakom, ali stigao na cilj i to kao osmi.

Iako su ovog momka nemilosrdno ismevali na društvenim mrežama, mi ga smatramo jednim od junaka Rija. Samo napred, Johane i vidimo se u Tokiju 2020!

7. Džošua Buatsi

Britanski bokser osvojio je bronzu u poluteškoj kategoriji.

Na pitanje ko ga je najviše impresionirao na Igrama u Riju, on je bez treptaja oka odgovorio: “Ne želeći da budem duhovit, moram da kažem da sam to ja”.

To se zove samopouzdanje. I ova izjava je postala apsolutni hit na društvenim mrežama, pogotovo zato što su Britanci imali neverovatnu žetvu medalja i bili na drugom mestu u generalnom plasmanu sa 27 zlata.

8. Žefri Žulmis

Jedna od najvažnijih stvari kada se trkate na 110 metara sa preponama je da preskočite prepone.

Na žalost, Haićanin Žofri Žulmis to nije uspeo u kvalifikacijama u Riju. Pao je već na prvoj preponi i bilo je jasno da je uminula svaka nada za prolaz dalje.

Ali, umesto da pognute glave napusti stadion, on je ustao i završio trku. Bilo je izuzetno sporo, ali je u isto vreme bilo i isto toliko briljantno.

9: Suze Nejmara i Marakane, zlato Brazila u fudbalu

Ako kažete da Brazilci vole fudbal, to će verovatno ući među kandidate za eufemizam godine.

Oni žive i dišu fudbal, oni ga obožavaju. Marakana je bila domaćin završnih borbi za zlato u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu.

Brazilcima nije bilo samo potrebno prvo zlato na OI, bilo im je neophodno i iskupljenje nakon užasnih nastupa na prethodnom SP i Kopa Amerika.

Nacionalni ponos je bio povređen. Samo nemojte fudbal da im dirate. Ali, kada je omiljeni sin nacije Nejmar postigao penal za zlato i to protiv Nemačke, bio je tomelem na sve rane.

Ako kažete da je ovo mnogo značilo Brazilcima, opet, ući ćete među kandidate za eufemizam godine

10. Japanski Premijer na zatvaranju

Nedavno sam pio i japansko pivo i mogu definitivno da kažem – ovi ljudi znaju sve. Znaju i da zbijaju šale. A naravno, priredili su nam i ovaj nezaboravni momenat u Riju.

Premijer Šinzo Abe izašao je obučen kao Super Mario na zatvaranju Igara u Riju. Poruka koju je hteo da nam pošalje? Verovatno da su Japanci kul, da nisu loši u pravljenju te tehnologije i da će Tokio 2020. biti interenasntan.

Nadamo se da hoće, jer su preuzeli zastavu i ova crvena lopta je sada na njihovoj strani terena.