Na Vimbldon dolazimo metroom. Brže je nego da idemo do hotela odakle kreću šatlovi, samo šest stanica, a i interesantnije je jer je trasa na površini, a ne ispod zemlje. Danas smo videli predivnog retrivera kako mirno spava u vagonu dok ga ostali putnici bez imalo nervoze preskaču.

To je ono što mi se oduvek sviđalo u Londonu. Niko te ne gleda, niko ne obraća pažnju na jezik kojim pričaš, odeću koju nosiš (ili ne nosiš), ovde se nikad nisam osećao kao stranac. Veliki, kosmopolitski grad u kom se osećam skoro kao kod kuće.

I aktuelni šampion ima sličan trip, siguran sam. Đoković je zabeležio novu pobedu, prvu a da nije maksimalnim rezultatom, ali osim prvog seta sve je funkcionisalo odlično. Pa čak i taj prvi nije bio loš, prosto nije iskoristio svoje šanse dok Štepanek jeste jedinu, ali to je malo naljutilo Novaka. Bilo je u stilu “jel tako, e sad ćemo malo da pojačamo” i sve je brzo bilo rešeno. Novak ni jednog trenutka, čak ni posle 0:1 nije gubio kontrolu, očigledno je da se oseća sjajno, osmeh je prisutan non-stop i sve to je razlog za veliki optimizam, naročito sad kad je Nadal već spakovao kofere.

A Štepanek je opet pokazao lukavost u smislu građenja imidža. Kad je video da je sve propalo počeo je da se zavitlava i tako uverava masu da se radi o zabavnom i simpatičnom momku, a druga strana medalje ostaje i dalje otvorena za malobrojne. Mi spadamo u tu kategoriju.

Viktor je bio nezadovoljan posle pobede nad Monakom, želeo je da to bude u pet setova, kako bi srušio rekord koji drži Pečner (sedam uzastopnih gren slem mečeva u pet setova). Ovako je samo izjednačio. Malo se šalim, ali malo i ne. Čim se završio meč, raspitivao se da li je novi rekorder. Ali, naravno, bio preserećan zbog pobede i akumulirane energije. Osim prvih par gemova koje je odigrao nervozno, sve je funkcionisalo izvanredno. Troicki sad i pre par meseci – potpuno drugi igrač. Na sreću.

Janko noćas neće spavati. Oh, kako mu se lepo otvorio žreb, svi njegovi rivali bili su (i bili bi) ne samo slabije rangirani, nego ni među prvih 30 na svetu. Sve do… Tako da će ga boleti poraz od Južnog, naročito znajući da nije pružio maksimum. Nekako je Tipsarević bio “flat”, ravan, bez dovoljno emocija (bilo kakvih), one njegove energije i žara. Ne dešava mu se to prvi put ovde, i 2008. godine mu se pružila slična šansa, ali tada je imao 24 godine… Krštenica sada okreće stranu i radi protiv njega.

Tipsa voli da citira neke umne ljude, a ja cu njega od veceras: “Ovako ne sme da igra teniser u prvih 10…”.

I znate šta? Jako mi je drago što se Federer izvukao. Bilo bi previše bez njega i Nadala do kraja turnira. A Novak će već znati kako u polufinalu sa Rodžerom…