Kiša. Ako na Vimbldonu padne tek treći dan, to uopšte nije loše. Čudi me samo nepreciznost njihovih meteorologa koji obično bez greške daju prognozu. Malo su se izvadili sa jutrošnjim ispravkama, ali kasno Marko na Kosovo stiže… Jedan je Kamenko, malo stariji znaju o kome pričam.

Ali, frapantna je ljubav Engleza prema tenisu, fanatizam je prava reč. Iako pada i pada i pada, oni uredno sede na tribinama i čekaju nastavak meča. I to ne pričam samo o onim najvećim stadionima gde igraju veliki igrači, već i o onim manjim terenima. A kad spiker, na kraju dana, objavi da, na žalost, zbog vremena neće više biti igre, oni ustanu i odu. Kod nas bi goreo stadion.

Tenis im je u genima. Užasno pate što nemaju šampiona Vimbldona još od 1936. godine i Freda Perija. Ulažu gomilu novca u igrače i opet, ako izuzmemo Mareja (koji je Škot), nemaju velike igrače. Pričao sam sa Gregom Rusedskim o tome, hvalio je srpski tenis iskreno, ali i između redova nas hejtovao. Pominjao je neke mlade britanske nade koje, ruku na srce, mogu izrasti u šampione, ali za njih danas još niko nije čuo.

Matsa Vilandera sam morao da pitam o Đokoviću. Preneo sam mu stav većine iz Srbije da ne poštuje Novaka, na šta je on dao očekivani odgovor:

– Neee, nisu me razumeli ljudi, ja sam ga malo na početku karijere kritikovao zbog ponašanja, ali on je vrhunski igrač i ja ga mnogo cenim itd, itd…

Moram da kažem da mi je bilo mnogo prijatnije da pričam sa njegovom koleginicom Anabel Kroft pre par meseci. U svakom smislu.

Dve naše devojke su završile pre kiše. Ana je, s obzirom da je za prvo kolo imala vrlo tešku rivalku, odlično prošla test. Drugi set je malo škripao, naročito servis (na šta smo navikli), ali primetno je samopouzdanje. Dobro se oseća, odlično kreće, igra sa osnovne linije je za prvi meč bila potpuno zadovoljavajuća. Njen žreb je vrlo težak, iza ugla čekaju Azarenka i Kvitova, ali gledajmo to ovako: Ni njenim rivalkama nije prijatno da preko puta bude Ana.

Mnogo mi žao zbog Bojane. Igrala je sjajno, bez straha, muški spasla meč lopte, ali popustila kad je delovalo bezbedno. Klasične dečje boginje, nešto kroz šta mora da se prođe da bi jednog dana izostalo. Zato ovaj Vimbldon vidim kao Bojanin lep korak napred.

I na kraju, Novak. Pišem o njemu na kraju jer je poslednji i završio, i to u vreme kada do pre par godina ne bi bilo moguće igrati zbog mraka. Ovako, krov štiti i od kiše i od tame, pravi heroj. Đoković je bio odličan, još jednom. Harison je bio ozbiljniji protivnik od Ferera, a Novak je ne ulažući maksimum prošao u tri seta. Dao je domaći Amerikancu kako igrati najvažnije poene. Kad Rajan bude bio sposoban za to, biće opasniji. Za sada je još zelen.

Idem, da vidim bar penale…