Jao kako bole noge… Znate tako kad krenem na neki službeni put (kako to zvuči soc) kažu mi – uživaj. Ok, kapiram, nemaju predstavu šta se u stvari dešava na tim putovanjima. Kakvo crno uživanje! Ne znam bre u kom sam gradu… U kom sam gradu? London? Super, ali gde je Big Ben? Da nema ove trave ispred mene i belih linija (govorim o tenisu, sram vas bilo), ne bih znao gde sam. Ljudi, ovde se radi 300 na sat i to bukvalno, od ranog jutra do mraka koji, inače, pada u 23h. Nije baš da se žalim, ali deficit stresa ne bi škodio.

Nikad nije sve kako treba. Uvek ima problema, od onih banalnih do takvih da su Sport klub zagubili u spisku zvaničnih broadcaster-a turnira (televizija koje imaju prava prenosa). Kad je došlo vreme za uzimanje izjava igrača kažu mi – nema vas. Lepo mi pokazuju papir na kom iza Srbija nema imena naše televizije. Panika. Zovi ovog, zovi onog, ljudima nije jasno jer me znaju, meni ide para na uši. I šta se desilo? Pazite sad, ali nećete verovati. Našli smo Sport klub. Ali iza imena države koja se zove Balkan!!!??? Rekoh samo – čestitam, bio sam zvanično Jugosloven i Srbin, sad sam Balkanac. Dobili smo intervjue, naravno, ali – Britanci, ‘ajmo malo atlase u ruke…

Ali ruku na srce, ne dešava se često da imamo šest igrača u jednom danu. U stvari, mislim da je ovo prvi put. To je totalna ludnica. Jurcaj iz kabine u salu za konferencije pa dalje na razne terase i sobice gde se daju izjave jedan na jedan… To je jedino dobro za moj stomak koji će malo iščeznuti, jer ne stižem da jedem. Drogiram se kafama, ali i dobrim rezultatima. Priznajem, kad oni koje najviše pratite plus navijate za njih dobro igraju, svi napori padaju lakše, iako to znači više posla za iste pare.

 4:2. Sasvim ok. Neću sad da stručno analiziram, em što nemam snage, em što će se pričati o tome u našem studiju naširoko, ali evo u par reči: Novak odličan (sa onim naglašenim o). Za prvi meč na travi u godini, protiv nekad broja 1, više nego dovoljno da zasnivamo ozbiljan optimizam. Janko odličan sa još naglašenijim o. Agresivan i pozitivno drzak da maksimalno dobije velikog protivnika. Tipsa više nije “maraton man”, ali to postaje Troicki. Imao je Granoljersa za rutinsku pobedu, ali upao u veliku dramu. Viktor je navukao neku ozbiljnu alergiju, potpuno je zapušen i ne spava, ali je našao put do pobede, a samo se to računa. 

Bravo za Jovanovski. Bila je nesigurna na početku protiv prepotentne Danilidu (koja je tako surovo “oladila” dečka za autogram da je ovaj, mukica, počeo da plače), ali je pronašla ritam. Povreda Grkinje nije mnogo uticala, čak nije ni potpuno jasno šta se desilo, zašto je predala. Posle sam je video kako se normalno šetka hodnikom… Čudna devojka, Eleni. Bravo i pored poraza za Vesnu Dolonc, novopečenu Srpkinju. Da vam sad ne prepričavam ko je i šta je i otkud da igra za Srbiju, gledajte emisije iz studija SK, biće intervju sa njom. Šteta za poraz, odlučile su bukvalno dve lopte, ali napravljen je veoma lep rezultat.

Jedino Jelena… Pre intervjua koji smo napravili sa njom skoro da je plakala. Kaže da sve zna, kako treba i šta treba, ali nešto joj ne dozvoljava da i igra tako. Svim srcem joj želim da skine taj maler, a i malo bolji žreb ne bi bio na odmet. Gde baš Kim na startu! Belgijanka je predala meč pre par dana zbog navodnih problema sa stomačnim mišićima, ali videvši je juče na treningu kako kida, bilo je jasno da je to bio taktički potez.

I tako… Družićemo se baš, baš ovih dana, i posredstvom malih ekrana tv prijemnika, a bogami i ovako, sajberski. I kao na kraju svakog lošeg filma, da vam u odjavnoj špici predstavim SK ekipu: Kole, Baki, Viško. Vi pogodite redosled…