Raspored snaga u ABA ligi uglavnom je ostao nepromenjen i u 14. sezoni regionalnog takmičenja. Četiri glavna favorita su se našla u polufinalu, a to su i klubovi koji imaju kontinuitet rezultata u poslednjih nekoliko sezona. U regionu gde nema mnogo novca za bilo šta, pa samim tim i za košarku, nije bilo realno očekivati kvalitetnije sastave ekipa. Na kraju, najbolje rezultate su ostvaril one ekipe koje su većim delom formirane pre početka sezone. Od timova koji su trpeli značajne izmene tokom sezone, jedino je Partizan uspeo da napreduje i da u drugom delu sezone dostigne željeni nivo forme dovoljan za plasman u plej-of.

Sezona je počela utakmicom Crvena zvezda – Levski, na koju je trener gostiju Konstantin Papazov došao izašavši iz kuće Velikog brata. Tamo je pokušavao da skrene pažnju na finansijski problem u kome se našao njegov klub. Tada se činilo da Bugari neće biti u stanju da izdrže sezonu do kraja i da će ugroziti regularnost. Zaista je bilo utakmica u kojima su podsećali na rekreativce, bugarski navijači su prekunili meč sa Partizanom, Levski nije otputovao na gostovanje u Podgoricu… Njihovo premijerno učešće u takmičenju svakako nije prošlo nemprimetno i nije doprinelo kvalitetu lige, ali treba odati priznanje treneru Papazovu i igračima koji su u vrlo teškoj situaciji dali sve što mogu pa su zabeležili i dve pobede.

Sezonu je obeležila ekipa Crvene zvezde, koja je zabeležila vezanih 20 pobeda. Već u pripremnom periodu na turniru u istanbulu videlo se da Dejan Radonjić ima jasnu ideju kako će izgledati ekipa i pripremio je ulogu za svakog igrača. Na početku sezone je Markus Vilijams pokazao koliko je veliko pojačanje i razigrao je ceo tim. Uz njega su praktično svi saigrači značajno napredovali, dobili na samopouzdanju i uz granitnu odbranu, to je odredilo tok sezone crveno-belih. Skoro da smo i zaboravili kako izgleda dominantan centar u evropskoj košarci, ali nas je podsetio Boban Marjanović. I na nivou Evrolige je često bio nezaustavljiv,a na Jadranu je na momente bio Guliver među Liliputancima.

Partizan je imao vrlo neobičnu sezonu. Odsustvo iz Evrolige i nedostatak novca uticali su da se tim ne stvara na samom startu sezone. Nekoliko utakmica u prvom delu sezone su bile loše do neprepoznatljivosti za najtrofejniji tim u regionu, ali su se crno-beli tokom sezone konsolidovali, pre svega zahvaljujući dolascima iskusnih Pavlovića i Mačvana. Evrokup je u ovom trenutku bio samo opterećenje za crno-bele, pa su po ispadanju dobili više vremena za uigravanje ekipe stvarane u hodu, pa su u drugom delu sezone zabeležili 12 pobeda zaredom. U poslednjem kolu ih je poraz od Budućnosti u jednoj od najboljih utakmica sezone ipak poslao na četvrto mesto i duel sa Crvenom zvezdom u polufinalu.

Budućnost je po sastavu možda i najkvalitetnija ekipa u ABA ligi. Igrali su konstantno i zaslužili drugu poziciju na tabeli. Dolazak Borisa Savovića dogodio se u pravom trenutku, odmah se uklopio u ekipu.

Cedevita je ov sezone stvorila vrlo mladu ekipu pojačanu iskusnim evroligaškim plejmejkerom Ukićem. Nisu imali velike planove u Evroligi osim da napreduju a mlad tim je često oscilirao u formi. Znali su dva puta da pobede Budućnost, da namuče CSKA i da slave u Tel Avivu protiv Makabija, ali i da izgube od Mega Leksa u utakmici koja im je bila bitna za plasman a gosti su igrali bez Miljenovića.

Najprijatnije iznenađenje svakako je ekipa Metalca. Prvih šest utakmica odigrali su u gostima zbog renoviranja hale, imali su 0-5 na startu, ali su posle pobede nad Olimpijom u Ljubljani počeli da šokiraju svojoe rivale. Ekipa su sa najviše neizvesnih završnica u ligi, a okretni centarski tandem Jevtović-Majstorović je predvodio ekipu Vladimira Đokića.

Olimpija je imala standardnu sezonu. Na početku sastav respektabilan, ali tokom godine igrači odlaze. Mirza Begić je imao otvoreni ugovor, a tako visok i snažan centar je uvek koristan u Evroligi, pa je otišao u Vitoriju.  Iako je sastav bio nešto slabiji u drugom delu sezone, nije došlo do velikog pada, pa je Olimpija obezbedila petu poziciju i Evrokup. Ako je neko iskoristio sezonu iz ove ekipe, onda je to Klemen Prepelič.

Kad su u pitanju polufinalni mečevi koji bi trebalo da obezbede plasman u Evroligu naredne sezone, treba očekivati vrlo neizvesne duele. Svakako će u centru pažnje biti okršaj Crvene zvezde i Partizana i teško je proceniti ko je u prednosti. Crveno-beli imaju adute u iskustvu igranja Evrolige, igračima punim samopouzdanja posle pobeda nad Makabijem i Panatinaikosom, dominantnom Marjanoviću kao i većem broju igrača u rotaciji. Sa druge strane, Partizan je sklapao mozaik tokom sezone, ali je trener Duško Vujošević imao mnogo više vremena da na treninzima sa svojim igračima stvara igru. Njegovo, kao i iskustvo i kvalitet Mačvana i Pavlovića su glavne prednosti Partizana. Ipak, najvažnije od svega je da košarka bude u prvom planu.

U duelu Budućnosti i Cedevite prednost bih dao Podgoričanima pre svega zbog činjenice da je u dvorani Morača mnogo teško pobediti. Takođe, Budućnost ipak ima nešto kvalitetniji tim. Utakmica protiv Partizana je pokazala sve prednosti koje Budućnost ima kad igra kao domaćin. Ipak, u regularnom delu sezone Cedevita je oba puta pobedila crnogorski sastav. Jasmin Repeša je vrlo iskusan trener, ekipa je značajno napredovala tokom sezone igrajući Evroligu i Evrokup. U te dve utakmice protiv Budućnosti odlično su čuvali Omara Kuka, koji je arhitekta igre Budućnosti. U situaciji kad su ekipe približnog kvaliteta, a kad se igra na sve ili ništa, prednost domaćeg terena može da bude ključna. Cedevita je na tom polju u velikom minusu u odnosu na rivale u završnici ABA lige.

Kad se podvuče crta na regularni deo sezone ABA lige, utisak je da je u odnosu na količinu uloženog novca još i bilo umereno kvalitetne muzike. Najbolje ekipe će se boriti za Evroligu, a u prošlosti su se dešavale i epske završnice regionalnog takmičenja. Sad će se konačno igrati plej of, pa će bilo koja vrsta slučajnosti oko prolaza u elitno takmičenje biti isključena.