– Uzmi bolje flaširano, glava više boli od točenog, čitao sam, desi se navodno neka oksidacija, a i ne čiste baš one aparate previše često.

– Ma sve ti znaš. Znaš samo da pričaš o Stojkovićki. E, a samo da ti kažem, Ona navija za Brazil, sad me je zvala.

– Ok bre, ne s**i. Uzmi onda točeno i ćuti.

– Kelner, tri velika flaširana Lava i koka kolu!

Jedan uvek mora da se žrtvuje jer vozi. Život je nekom majka a nekom maćeha.

– A ovaj kiki riki što su nam doneli, da li se i to plaća?

– Ćuti sad stvarno, idiote, počela je tekma!

Niko od nas nije bio svestan da će se u roku od četvrt sata za Brazil, Belo Horizonte pretvoriti u Crno Hororzonte. Rezultat svi znate, to što se desilo u utorak uveče zaista vas tera da se zapitate da li možda previše često i suviše olako koristite izraz \”jednom u sto godina\”

Ne boli 7:1, nije to toliko strašno za Brazilce. Nije ni strašno što opet neće osvojiti prvenstvo sveta na svom terenu. Užas je to što su izgubili svoj fudbalski identitet i pitanje je i da li i kada će ga vratiti. Nemačka je odučila Brazil od fudbala igrajući na način na koji bi Brazil trebalo da igra i kojim se Brazil nekada ponosio (da se ušetaju skoro sa loptom u gol). I sve to u sred Brazila. Ni tiki taka iz najboljih dana nije prineti ovome što su Nemci uradili.

Još od utakmice sa Srbijom videlo se da nešto ne štima u Brazilu. Nije bilo mašte, vrcavosti, nije bilo onog jednog poteza koji bi razbio fudbalsku monotoniju.Leta Gospodnjeg 2002. u Japanu i Koreji, Skolari se promuvao sa takvom postavkom do svetske titule zato što je imao četiri R u timu, ajde za one mlađe da ih nabrojimo ako se ne sećate, pogledajte klipove. Ronaldo (pravi), Ronaldinjo, Roberto Karlos i Rivaldo. Sada ima Freda i Bernarda. I izbacuju Kafua iz svlačionice.

Za to vreme, dok su oni tapkali u mestu misleći da je dovoljno to što su Brazil, ostatak sveta je napredovao i vežbao. Vežbao i napredovao. Znam da su dosadne priče o nemačkom mentalitetu, ali ovo je bio najbolji pokazatelj. Svi stereotipi o njima su tačni, ako radite do 17, onda radite do 17. Ako ste završili posao u 16:30, nema veze, ostajete do 17 i radite nešto drugo. Mislite da to nije imalo nikakav uticaj na ovaj meč? Uče vas da ako već radite nešto, ili ga uradite kako treba ili nemojte da počinjete. Opet, zar nismo videli upravo to protiv Selesaa?

Ima jedna crkva u Drezdenu, srušena je u bombardovanju 1945. do temelja. Šta su Nemci uradili? Uzeli su ciglu po ciglu, obeležili ih i podigli novu crkvu od tih istih cigala na istom mestu. Uče vas i to da uvek poštujete druge ljude i protivnika. Da budete dostojanstveni u porazu, a još dostojanstveniji u pobedi. Zar niste primetili, Širle se skoro izvinjavao kada je dao šesti i sedmi gol. Prelistavajući nemačku štampu, najbombastičniji naslov koji sam video bio je \”Ein Sieg für die Ewigkeit\”, odnosno, pobeda za večnost. Zamislite šta bi bilo ovde? Kada od svadbe Novaka Đokovića pravimo to što pravimo…

Dobro, Brazilu nisu igrali glavni štoper Tijago Silva i glavni napadač Nejmar. Nemcima nisu igrali Šmelcer, braća Bender, Badštuber i Rojs, a bar dvojica (Šmelcer i Rojs) bi sigurno bili u startnoj postavi. Ali, da krenemo od početka. Manuel Nojer konstatno glumi trećeg štopera i pored toga što je redovno na ivici ponora, njegova vožnja na ivici je i dalje spektakularna. Da je Kejlor Navas odbranio bar jedan penal Holandije, imao bi šanse, ovako, Nojer će sigurno biti najbolji golman, ako ne i najbolji igrač turnira.

Odbrana ne spektakularna, ali dovoljno sigurna. Boatenga ne primećujete, što je dobro za štopera, Humels kupi sve, čak je stigao i da postigne gol protiv Francuske. Lam ponekad ispadne, ali kada pogreši, bori se kao lav i nema potrebe da gledate statistiku, on je najviše pretrčao. Hevedes inače nije levi bek, ali kada bi ga Lev zamolio, verovatno bi uzeo i Nojerove rukavice. Jer, u Nemačkoj se ne pita \”zašto\” nego \”kako\”.

Kada je legendarni Paul Brajtner iskritikovao Mesuta Ezila da je \”igrač manje\” za pancere, ovaj je odgovorio neverovatnom partijom na terenu, ne rečima. Sami Kedira jedva da je igrao ove sezone. Sećate se? Da, bio je pod znakom pitanja za ovaj turnir. Miler prosto neverovatan. Dva Mundijala, deset golova, a ima samo 25 godina. Ne morate dalje od prvog komšije da nađete kandidata za prestizanje rekorda Miroslava Klosea.

Toni Kros hirurški precizan, deli lopte desnom, trese mreže levom. Klose, Švajni i Gece su čas na klupi, čas startuju, ali nikome ne pada na pamet da se buni. Oni razumeju koncept viših ciljeva. A još kad uđe Širle sa klupe… Kod njih, nije uopšte bitno ko će postići gol, toliko su nesebični i skromni da vas ponekad nerviraju, i sada su se sve kockice konačno sklopile. Ova generacija je u zenitu, glad i mentalitet neće nestati, Jogi će osatati još bar dve godine, Angela će doći na finale, a ima tu mnogo mladih igrača koji će preuzeti ono malo mesta što će ostati upražnjeno posle Brazila.

Nemačka himna, inače, ima 18 strofa u originalu, ali dovoljne su samo ove početne reči iz naslova. I da, istina je da glava više boli od točenog piva, koje je, uzgred, opet, slučajno ili ne, takođe jedno asocijacija za Nemačku. Danke, Deutschland 🙂