Liverpul, Čelsi, Siti, Junajted, Real, Barsa, sve je to lepo, veliki su to klubovi i naravno da imaju gomile navijača ne samo u svojoj zemlji, nego i širom sveta, međutim postoje i oni, bar na papiru, manji, ne toliko atraktivni, ali srčani, borbeni i jednostavno hrabri. Upravo jedan od tih evropskih \”malih\”, a u stvari \”velikih\”, je škotski Seltik, sinonim za upornost, trud i neverovatnu energiju, i to iz meča u meč, bez obzira na ime rivala.
Seltik je i ove sezone dokazao da sa malim ulaganjima, ali uz veliki trud i standardnu, fantastičnu podršku sa tribina mogu da se pobede i oni apsolutno najbolji u Evropi. Nikako nije slučajno to što je ovaj tim dobio kući u grupnoj fazi Lige Šampiona i Spartak iz Moskve, ali i veliku Barsu sa po 2:1, a da ne spominjem da je u ovoj izuzetno jakoj grupi bila i jedna fenomenalna Benfika, ali ipak nije prošla dalje. E sad, red je došao i na eliminacionu fazu i dvomeč protiv favorita na papiru – torinskog Juventusa.

Nije bilo teško zaključiti da će ovo biti odličan meč i naravno da se takav spektakl prosto nije smeo propustiti, ali sam odlučio da ga pogledam u jednoj drugačijoj atmosferi od dosadašnje, one standardne – kući, u lokalnom kafiću, kod burazera ili sa drugarima. Na preporuku par ljudi, odlučio sam da ovaj vrlo bitan meč za škotski tim pogledam upravo u \”leglu\” škotskih navijača iz Srbije. Da, da, u srcu Beograda i centru grada, svakom maltene na dohvat ruke i verujte mi, nikako nisam pogrešio.

Verovatno većina ljudi, pa čak i iz Beograda ne zna, ali u ovom gradu zaista postoji veliki broj fanova \”kelta\”. Velika grupa ovih ljudi iz cele Srbije, ali i većim delom iz Beograda, konstantno gleda mečeve \”zelenih\” i u Premijer ligi Škotske i posebno Lige Šampiona u jednoj jedinstvenoj atmosferi, totalno pozitivnoj, ali i toliko prirodnoj da je to potpuno neverovatno.

Centar grada, pab, vrlo specifičan, mada čak ni ne deluje kao pab spolja, natpis i desetak stepenica koje vode u \”podrum\”. Oko vrata šal \”Seltika\” i standardna zeleno-bela majica i ja sam već \”domaći\”. A unutra, na prvi pogled, super, bar meni, stvarno atmosfera kao u nekom britanskom ili bolje rečeno škotskom pabu. Iako lokal još uvek nije pun, ima jedno tridesetak ljudi, već se oseća ta neka potpuno pozitivna atmosfera. Lokal dosta neobičan, nije kao neki standardan kafić, već kao jedan dugačak i veliki hodnik, dobro osvetljen, sa vrlo dugim šankom i velikim brojem barskih stolica. Do meča je ostalo još nekih 45 minuta.

Ljudi su totalno dobro raspoloženi i vlada jedna, ali zaista maksimalno pozitivna atmosfera. Kad sam ušao u lokal, nisam znao apsolutno nikog lično, a već posle pola sata, pili smo pivo, pričali viceve i zezali se (nas jedno desetak), kao da se znamo \”sto godina\”. Ne preterujem, ali je zaista tako. E da, da ne zaboravim, sluša se irska muzika i standardno \”Orthodox Celts\”, dok ne počne utakmica. Kako ko ulazi u lokal, tu se \”baca koska\”, \”gde si kralju\” je sasvim normalno, svi ti se javljaju i imaš utisak da sve ljude znaš ko zna koliko dugo. Kako se bliži početak meča, sve više ljudi dolazi. Pa bar jedno desetak interesantnih i vrlo lepih devojaka, koje su došle, baš su me prijatno iznenadile i gle čuda – par njih, \”zabole\” su prvi, najbliži sto velikom ekranu, na kome će se gledati \”tekma\”. Stiže i Aca Seltik – javlja se svima, smeje se, pozitiva, uzima hladan tonik i počinje meč. Gužva je sve veća, sad više ni do toaleta ne možes da prođeš,….,i naravno svi zeleno-beli.

A onda šok, 0:1, vodi Juve, a ne igra se ni pet minuta. \”To su ti Italijani,…, jel moguće da su nam \”zaboli\” već na početku meča\” i tako redom, međutim niko ne gubi nadu. Lik pored mene vadi tiket i pokazuje mi \”iz keca u kec i tri plus\”, vezao sa Valensijom na par stotina dinara i ubeđen da ništa nije gotovo još uvek (Valensija je takođe gubila 0:1, hahahaha). A Seltik stvarno napada i u lokalu se vrlo glasno peva \”Come on you boys in green\”. Ali ništa, traljavo, brane se \”žabari\”. Na poluvremenu 0:1, i naravno svi daju svoje prognoze – \”izjednačiće Seltik bez problema, biće bar iks i te fore\”, a konobar ne može da stigne svima da donese hladno pivo. A onda šok u drugom poluvremenu, pred kraj, 0:2, pa 0:3. Odjednom svi kao \”špricer\” – \”ma dobro, nije loše,…,ovo je realno i bio maksimum,…,možda bude iznenađenje u revanšu\”. 

Seltik jeste izgubio, i to ubedljivo, ali ja toliko pozitivne energije na jednom mestu nisam skoro video. Svako priča sa svakim, svi u dresovima, pije se pivo, peva se, pričaju se vicevi. Ludnica, ali zaista ludnica, i to u onom pozitivnom smislu. Ako postoji jedno mesto u Beogradu, na kome se toče \”krigle\” i gleda fudbal, a gde vas apsolutno niko neće pogledati popreko, pa čak i ako ste \”novajlija\”, onda je to ovaj pab. Hoćeš da gledaš Seltik,…,dođi, opusti se i uživaj. Ja sam sledeći vikend tamo, a vi kako hoćete,…,:)