Kao i prethodnih sezona, najbolje od španskog fudbala moći ćete da vidite isključivo na kanalima Sport  Kluba

Teško je izmisliti toplu vodu i reći nešto drugačije od onoga što čujemo pred svaku sezonu, a to je: najverovatnije ćemo gledati ponovo duopol Barse i Reala i svaki njihov ispušteni bod protiv uslovno manjih timova mogao bi da bude skupo plaćen.

Real je promenio trenera, na klupi će sada biti Rafa Benitez. Mnogi smatraju da je to kardinalna greška uprave kraljevskog kluba, ali na Benitezu je da dokaže da nisu bili u pravu. Došao je Mateo Kovačić da pojača konkurenciju u sredini terena, a ovo bi trebalo da bude sezona u kojoj će konačno eksplodirati Geret Bejl, obratite pažnju na njega. Mogao bi da podeli golgeterski teret sa Ronaldom. Nakon leta punog priča i spekulacija, Serhio Ramos je ostao na Bernabeu i to sa trakom na ruci. Očekujte jaku sezonu i od njega. Više neće biti kultne figure Ikera Kasiljasa na golu, ali teško da možete reći da sa Kejlorom Navasom među stativama u bilo kom smislu gubite na kvalitetu.

Barsa je dovela Ardu Turana, mada će sjajni Turčin moći da igra tek od januara zbog kazne Katalonaca. Naravno, nema više Ćavija, nema više mozga ekipe i duhovnog vođe najuspešnije generacije u istoriji “više od kluba”. Inijesta je već u godinama, tako da tika-taka polako možemo da selimo u fijoke istorije i da se divimo MSN-u. Da su ranjivi i da bi Luis Enrike mogao da udari u čuveni “zid druge sezone” videlo se u mečevima superkupa protiv Bilbaa. Faktor X je Luis Suares, ako on bude igrao kao u Liverpulu i ako on i Mesi budu tresli mreže kao od šale, niko neće ni mariti za to što u odbrani duva promaja i što je Pedrito dezertirao u Čelsi.

Čini se da je Atletiko ponovo “osuđen” da kampuje većinu sezone sam na trećem mestu. Veliki gubitak su odlasci pomenutog Arde Turana i Mirande, tihog vođe u odbrani, koji je mnogo značio ovom timu. Mario Mandžukić se nije snašao i brzo je prosleđen Juventusu, ali zato je došao Džekson Martines, koji je igrač mnogo više po ukusu Simeonea. On i Antoan Grizman su već u najavi ubitačan napadački duo, a standardno nepogrešivi Koke će držati konce igre u sredini terena. Felipe Luis će ponovo stabilizovati levu stranu, dovedeno je i dosta talentovanih igrača za neke naredne sezone, što će verovatno biti dovoljno da budu iznad ostalih, ali opet, daleko od Barselone i Reala. 

Valensija i Sevilja su projektovani kao klubovi koji će se boriti za četvrto mesto. Timovi koje predvode Nunjo Espirito Santo i Unaj Emeri nisu previše menjali, što bi moglo da bude dobro, a opet, i loše. Andalužanima će nedostajati golovi Artura Bake, ali oni uvek “iskopaju” nekog jeftinog napadača iz Južne Amerike koga, baš kao i Baku, posle prodaju za veliki novac. Naravno, još desetak je dana do kraja prelaznog roka, pa mi mogla da se desi neka promena. Ohrabrujuće je što su i jedni i drugi dobro počeli u Evropi, Sevilja je skupo prodala kožu protiv Barse u Superkupu Evrope, dok je Valensija sa 3:1 savladala ozbiljan tim Monaka u plej ofu za Ligu šampiona.

Espanjol, Malaga, Viljareal i Bilbao spadaju među timove koji uvek mogu da iznenade. Bilbao je bezbroj puta dokazao koliko je nezgodan, pogotovo na svom stadionu prepunom zastava Baskije. Oni su već osvojili trofej u Superkupu, prvi posle više od 30 godina, pa tako puni elana ulaze u novu sezonu. Ako se “po jutru dan poznaje”, onda je ONAJ gol Mikela San Hozea protiv Barse najava uspešne sezone za jedan od tri sastava koji nikada nije ispadao iz najvišeg ranga španskog fudbala.

Viljareal će biti opasan pojačan Robertom Soldadom u napadu. Ali, kako je Soldado šutirao lopte na predstavljanju, možda ipak i nije baš tako veliko pojačanje. Šalu na stranu, Podmornica sa Madrigala će ponovo iznenađivati jače od sebe, ali i gubiti od slabijih, tako da je Liga Evrope realan domet ekipe iz predgrađa Valensije

Malaga i Espanjol su timovi od kojih nikada ne znate šta da očekujete. I oni će praviti pometnju s vremena na vreme, ali problem je konstantnost i činjenica da nemaju baš mnogo kvalitetnih igrača, kada stigne umor i kada dođu povrede, i katalonska i andaluzijska verzija plavo – belih će biti u priličnom problemu.

Sredina tabele bi trebalo da bude rezervisana za timove kao što su Selta, Sosijedad i Deportivo. Dejvid Mojs jeste stabilizovao tim iz San Sebastijana, ali je teško videti kako bi mogao da ih uvede u Evropu. Potrebna mu je malo veća pomoć uprave. Isto važi Deportivo, koji se jeste vratio u Primeru, ali se izgleda neće skoro vratiti u njen vrh. Njihove utakmice često liče na „Depresivo“ La Korunju a Rijazor zna za mnogo bolje i lepše dane. Selta se već ustalila tu negde oko desetog mesta i najbolji fudbal nebesko plavi igraju nekako po pravilu protiv Reala i Barse.

Svima ostalima sledi grčevita borba za svaki bod. Čini se da je u Španiji uvek, iz godine u godinu, najzanimljivija bitka za opstanak, jer postoji veliki broj ujednačenih timova koji su do samog kraja u nevolji. Levante, Hetafe, Granada, Las Palmas, Hihon, Eibar, Valjekano, sve su to klubovi koji se svake godine bore za goli život, a verovatno će tako biti i sada. Pogotovo se tu misli na Eibar, Baski su dobili opstanak za zelenim stolom zbog malverzacija Elćea, ali su po većini stručnjaka prvi „favoriti“ da skliznu nazad u Segundu.

U elitu su se vratila dva velikana, Real Betis i Sporting Hihon. Sigurno, njima će bar za sada cilj biti samo da se stabilizuju u Primeri. Pogotovo zanimljivo će biti videti Betis sa germanskom konekcijom Rafael Van Der Vart – Hajko Vesterman. Prodato je već više od 40.000 sezonskih ulaznica za stadion Benito Viljarmin, jednostavno, uželeli su se vrhunskog fudbala u zeleno-belom delu Sevilje.

U suštini, nije bilo tektonskih poremećaja ovog leta, verovatno ih neće biti tokom sezone, ali Primera ne bi bila Primera kada nam svake sezone ne bi priredila nešto što ni u najluđem snu nismo očekivali. Takmičenje kreće u petak u 20:30 duelom Malaga – Sevilja, a apsolutno sve što se bude dešavalo na Iberijskom poluostrvu moći ćete da vidite na frekvencijama najboljeg kluba. Vidimo se!