Izvini, Lebrone!

Thearon W. Henderson/Getty Images

Imao sam nameru da pišem tekst o “kletvi Klivlenda”, prikupljao sam podatke o bejzbolu, američkom fudbalu, košarci, bio bi svakako zanimljiv tekst, ali nakon sedme utakmice NBA finala, odustao sam od te ideje.

Jer, jedan čovek je skinuo tu kletvu, jedan čovek je zaslužio da se piše o njegovoj neverovatnoj seriji umesto više od 50 godina patnje jednog grada. Možda je moralo da bude tako. Možda je kletvu morao da prekine lokalni momak i to na način na koji to nikada nije urađeno, da se vrate posle 1-3 u NBA finalu.

Fanatični pratioci američkog sporta brzo će se setiti “kletve Bambina” u bejzbolu i kako je ona skinuta. Bejb Rut, jedan od najboljih igrača ikada, prodat je 1918. iz Boston Redsoksa u Njujork Jenkise za tada šokantnih 100 dolara, i prokleo je tim iz Bostona. Kletva je trajala 86 godina sve dok nakon zaostatka od 0-3, Redsoksi 2004. nisu savladali Jenkise u finalu Američke lige, pa onda osvojili i Svetsku seriju.

Ali, da se vratimo Lebronu Džejmsu.

Kako sada samo daleko i nadnaravno izgleda trenutak kada su navijači u Klivlendu palili njegove dresove kada je objavio da odlazi u Majami. Pre dve godine, vratio se kući, a zna se da je pokajnik najveći vernik. Ovo što je lilo iz njegovih očiju nakon pobede u Ouklendu nisu bile suze jednog klovna, bile su to suze jedne planine od čoveka, ljudine koja je okrenula ceo krug.

Verovatno je tako i moralo da bude.

“Ne znam zašto mene i moj tim onaj gore tera da uvek idemo najtežim putem, ali očigledno postoji razlog. Klivlende, ovo je za tebe”, rekao je Džejms jedva uspevajući da izgovori reči od suza i emocija.

Kao neko ko je odrastao gledajući Džordana, Đorđevića, Papalukasa, pa i Kobija, bio sam uvek do sada pobornik teorije da “Lebron siluje košarku”. Dobro, nisam išao toliko zavernički da pričam o steroidima, ali uvek sam bio od onih kojima je odgovor na pitanja o Lebronu uvek bio “Pozovite me kada mu dosude korake, duplu ili faul u napadu”. Izvini, Lebrone. Sada sam ja pokajnik i najveći vernik.

Čini se, da tek sada, možemo da sagledamo priču sa njegove strane. Da je ovo u stvari samo jedno zrno peska u njegovoj Sahari od NBA zaostavštine. Pogledajte samo njegov učinak u sedmoj utakmici, 27 poena, 11 skokova, 11 asistencija. Džejms je predvodio oba tima u poenima, skokovima, i asistencijama u celoj seriji. I želji za pobedom, ali nikada van sportskih i ljudskih granica. I upravo tu je veličina Džejmsa

Teško je locirati trenutak kada se dogodio obrt, kada se dogodilo njegovo sazrevanje. I da li se ono uopšte dogodilo, ili nam je prvo servirana jedna, pa druga strana priče. Genija je uvek teško razumeti. Izlišno je sada pričati o tome gde je tačno mesto kralja u NBA hijerarhiji, da li je pojedinačno bolji on ili Stef Kari, nije to tema ovog teksta. Tema je da je u svakom slučaju jedan od najvećih, a ta, tako očigledna činjenica nam stalno izmiče iz vidokruga, svesno ili nesvesno.

Zaboravljamo da je mogao da ostane u Majamiju i da uživa jer su tamo Vejd i Boš, tamo je lepše vreme i više je para. Zaboravljamo da je i prošle godine igrao sa povredama sa kojima bi običan smrtnik verovatno bio u gipsu. Zaboravljamo da je od tinejdžerskih dana bio u centru pažnje medija i da su svi jedva čekali da pogreši. Ni vi, kao ni ja, verovatno nikada niste razmišljali o tome kako je njemu. Koliki je teret i breme nosio svih ovih godina.

Brojke se nisu promenile mnogo od kada je izabran na draftu, ali Lebron jeste. Od detenceta u telu čoveka koje je došlo u NBA, sada je on glavna muškarčina, demiurg, očinska figura koja prvo gleda kako da doda do Kajrija Irvinga ili Tristana Tomsona, pa tek onda da šutne. Irving je imao onih šest inča materije između leve i desne strane struka da šutne odlučujuću trojku, Tajron Lu je zaplakao, a kaže da nikada ne plače, Ričard Džeferson je izjavio da ga više nikada ne pitaju ništa o košarci.

A sve je to povezao maestralni Lebron. Lebron, koji je uvek bio pod lupom i nikada nije zakazao. Lebron, koji je direktno iz srednje škole došao da bude idol jednog tima, grada, pa čak i savezne države. Zamislite da vi posle velike mature sutradan odete u direktorsku kancelariju firme vredne milione i milione,

NBA titulu je strašno teško uzeti. Za razliku od ostalih američkih sportova, ne možete da imate dominantnog pičera, kvoterbeka ili golmana koji će vam doneti pobedu sam. Nije mogao Džordan bez Pipena, nije mogao Bird bez Mekhejla i Periša, nije mogao Medžik bez Džabara, ne može Teodosić bez De Koloa i Hajnsa. Dobri ste koliko je dobra vaša najslabija karika. Moraju da vas zaobiđu povrede i da odigrate više od 100 utakmica.