Najbolji evropski fudbaler svih vremena Johan Krojf izgubio je u četvrtak u Barseloni bitku sa rakom pluća, mesec pre svog 69. Rođendana. Dan posle smrti, ceo fudbalski svet osvrće se na zaostavštinu najvećeg inovatora u istoriji fudbalske igre.

Svet fudbala ostao je bez svoje najuticajnije figure u istoriji, slažu se stručnjaci i igrači, bivši i sadašnji. U doba kada je vižljasti Johan odrastao na ulicama Amsterdama, pet minuta peške od Ajaksovog starog stadiona, ta igra izgledala je potpuno drugačije. Njegov učitelj Rinus Mihels sprovodio je u klubu, a kasnije i reprezentaciji, fudbalsku revoluciju. 

Najvažniji instrument totalnog fudbala, koji će zauvek potpuno izmeniti igru, bio je Krojf, čija inteligencija ga je učinila potpuno dominantnim fudbalerom svoje ere. Iako nije uspeo da osvoji nijednu titulu prvaka sveta ili Evrope sa reprezentacijom, Krojf je bio ključni igrač Ajaksovog tima, koji je dominaciju u Evropi krunisao sa tri vezana pehara Kupa šampiona, od kojih je poslednji osvojen na beogradskoj Marakani. 

Još tada Johan je pokazao da je mnogo više od igrača, korigujući saigrače i deleći im savete tokom čitave utakmice, kao pravi trener na terenu. Po prelasku u Barselonu, kojoj je odmah po dolasku doneo prvu titulu u 14 godina, otišao je i korak dalje i odigrao ključnu ulogu u izgradnji La Masije, bez dileme najuspešnije fudbalske akademije na svetu u poslednjih 40 godina. U isto vreme, Krojf je pokazao beskompromisni duh i van terena. 

U jeku najvećeg pritiska Frankovog režima na katalonski identitet, Johan je rešio da svom sinu da ime Žordi, po najvećem katalonskom strelcu, kojeg su Španci u to doba prekrstili u Horhe. Nekako je i logično da je Žordijev najveći fudbalski uspeh bio osvajanje Lige šampiona sa Mančester Junajtedom baš na Barsinom stadionu, Kamp Nou. 

Po završetku igračke karijere, rešio je da podigne totalni fudbal na novi nivo. Fluidna formacija, konstantni posed, presing čim se lopta izgubi, sweeper keeper, svi ti elementi, konstantno prisutni u današnjem fudbalu, su zaostavština njegovog ranog trenerskog rada. Najpre je odveo svoj Ajaks do Kupa pobednika kupova 1987, kada je u orbitu poslao Marka van Bastena, a godinu dana kasnije, opet je stigao u Barselonu. 

Dominantni tim današnjice u to doba prolazio je kroz agoniju, sa samo dve osvojene španske titule u prethodnih 28 godina. Krojf je, što kroz sopstvenu školu, što inteligentnom kupovinu, okupio pravi drim tim, koji će od 1991. do 1994. osvojiti nezamislive 4 uzastopne titule šampiona, uz fudbal kakav dotle nije viđen, a 1992. konačno je na Kamp Nou stigao i pehar namenjen šampionu Evrope. 

Iako se posle napuštanja Barsine klupe 1996. nikada više nije bavio trenerskim radom, njegov uticaj ostao je neizbrisiv, ne samo zato što niko pre ni posle njega nije bio toliko bitan i kao igrač i kao trener. Njegovi direktni učenici bili su Frank Rajkard, Pep Guardiola, Luis Enrike, Mihael Laudrup, George Hadži, Čiki Begiristajn, Robert Prosinečki, Ronald Kuman, Denis Bergkamp, Marko van Basten, Hristo Stoičkov. 

Čitav red velemajstora i fudbalskih genija koji najbolje opisuje razliku između njegovog i mehaničkog shvatanja totalnog fudbala, čiji vodeći predstavnik je drugi bivši velikan Ajaksa i Barse Luj van Gal.

Kroz mnoge od tih fantastičnih fudbalera, koji su u međuvremenu postali treneri, prenosi se duh Krojfovog fudbala na nove generacije, a nećemo preterati ako kažemo da manje-više sve vodeće timove na planeti u ovom trenutku vode njegovi posredni i neposredni učenici. 

Čak i oni neretki među njima, koji su sa velikim Johanom ulazili u sukobe i zbog njega napuštali klubove, nikad neće osporiti značaj velike četrnaestice za njihovi karijeru i razvoj najlepše igre. Neki smatraju Pelea, Maradonu ili Di Stefana boljima, ali svet fudbala još nije stvorio veću ni uticajniju figuru od Hendrika Johanesa Krojfa.