Još u pretposlednjem kolu Engleska je obezbedila rekordnu 27. titulu u Kupu šest nacija, a pobedom na Stadionu Francuska u Sen Deniju, protiv najvećeg rivala 31:21 došli su do prvog Gren slema (svih pet pobeda), prvi put još od 2003. godine.

Englezi su pokazali ubedljivo najviše ove godine u okviru najjačeg reprezentativnog turnira severne hemisfere i potpuno zasluženo su došli do velikog slavlja. Doduše, takav epilog se mogao i naslutiti, što je bilo i najavljeno na ovom mestu, jer je bilo evidentno da Ruže ovaj turnir dočekuju u najboljoj mogućoj formi.

Ovogodišnji Kup šest nacija, kao nijedan do sada, imao je ogroman psihološki značaj. Evropski velikani su ne tako davno „na svom terenu“ pretrpeli debakl na Svetskom kupu, pošto se prvi put u istoriji, nijedna ekipa iz severne hemisfere nije našla u polufinalu. Zbog toga su ovaj turnir videle kao idealnu priliku da povrate samopouzdanje, a u tome su uspeli Englezi, koji 13 godina nisu imali ovako uspešnu kampanju. 

Šta je to što je donelo takav preokret Engleskoj, posle ispadanja već u takmičenju po grupama na najvećoj svetskoj smotri, koja se igrala upravo na Ostrvu? Do odgovora se dolazi već na prvi pogled na glavnu promenu koja je načinjena između dva takmičenja, a to je novi selektor, Australijanac Edi Džons. Iskusni trener nije radikalno menjao ekipu, ni stil igre. 

Samo je sve to malo učvrstio i napredak je odmah bio vidljiv, prvenstveno u odbrani, ali pri tom nije ubijao kreativnost i brzinu u napadu.

Ako se pogleda širi kontekst, ovo je samo logičan nastavak jedne ozbiljnije tendencije. Engleski ragbi u poslednjih nešto manje od godinu dana potvrđuje na svakom koraku dominaciju na Starom kontinentu, a to se posebno opaža u klupskim međunarodnim takmičenjima, gde ekipe sa Ostrva deluju nezaustavljivo. Što je za njih najvažnije, tu dominaciju postižu sa timovima u kojima domaći igrači imaju noseće uloge, što se pozitivno odražava i na rezultate reprezentacije.

Englezi su ovog puta uspeli da savladaju glavne rivale Irsku i Vels, mada treba biti pošten i reći da su imali sreće što su oba ta meča igrali na svom terenu. 

Međutim, ni Irska ni Vels nisu bili na nivou ranijih godina, tako da su Ruže ipak zasluženo došle do trofeja. Škotska je pokazala da se nalazi u usponu i pobede nad Francuskom i Italijom su u ovom trenutku maksimum za Suknjice, ali je jasno da Škoti mogu i više u narednim godinama.

Najveće razočarenje su Francuzi i Italijani. Ako se za Italiju očekivalo da zauzme poslednju poziciju, bez ijednog boda, ipak je pomalo sramotno za ekipu u tom društvu, da uglavnom sve mečeve izgubili sa 20-ak razlike. Najveći otpor su pružili protiv Francuske, koja je još jednom pokazala da se nalazi u ozbiljnom kanalu, koji traje suviše mnogo vremena. 

Do ove sezone su se zavaravali sa fantastičnim klupskim uspesima, ali to je postignuto napumpanim budžetima i dovođenjem stranaca sa svih meridijana, koji su potisli domeće igrače. Međutim, ove sezone Englezi ih ozbiljno biju i na tom polju, tako da Francuzi moraju dobro da se zamisle kako će dalje.