Čekao sam pravi
trenutak za moj prvi blog na našem sajtu,nešto
što će da me inspiriše
i natera me da prenesem misli na virtuelni papir, bilo sta,
nije ni moralo da bude iz sveta sporta ali na kraju je ipak tako
“ispalo”.Ponovo je Novak zablistao u dalekoj Australiji i
uspeo da uradi ono sto mu je i bio cilj pre turnira,da po treći
put zaredom osvoji Melburn.

Sve više mislim,čak sam
i sve sigurniji da Nole ima neku posebnu povezanost sa ovim
kontinentom.Možda je u prošlom životu bio kengur ili možda
Aboridžin,ko zna,mada je previsok za Aboridžina,sigurno je bio
torbar. Očigledno mu sve prija kada zaigra u ”Rod Lejver
areni”,atmosfera,podloga,publika koja ga je prihvatila kao jednog
pravog šampiona a očigledno mu odgovara i ko god da se nadje preko
puta mreže,jer je tamo nepobediv.

Svi oni koji budu učili
novu tenisku istoriju tvrdim sanjaće ga, psovaće ga, jer kako je
krenuo ta knjiga će imati hiljade strana a jedno ime i za nove
generacije taj ispit ce biti prava noćna mora.Reći će sigurno
djaci “ma što se uopšte i rodio,što je i igrao taj tenis,jakog
mi sporta,” a ja želim da to bude najobimniji ispit na celom
svetu.

Slobodno mogu da kažem
da mi je porodica potpuno sportski orjentisana i hvala im
beskrajno,jer ne mogu ni da zamislim da se ja nerviram u jednoj sobi
dok gledam mec, da u drugoj mama lakira nokte,tata gleda političku
emisiju a sestra sluša “lejdi Gagu” uz naravno puno poštovanja
umetnici. NE , NE i apsolutno NE . Svaka važna utakmica,svako finale
svih velikih teniskih turnira “prati” se tradicionalno u mojoj
kući, redovno i bez izuzetka jos od doba Stefana Edberga. Ponekad
tatu izbacimo u drugu sobu,jer nas iziiritira pesimističkim
prognozama iako iskonski navija za pobedu, ali opet nema ništa
sladje kada ga čujem kako “tamo” tresne rukom o drveni sto a mi
“ovamo” doživimo katarzu ! Da ne zaboravim, ako neko prodaje
jeftino televizor neka mi javi,nedostaje nam samo u kupatilu,da se
slučajno ne propusti neki poen,a velika nužda ? Naravno da ne
dolazi u obzir. Tačno nas sedmoro u sobi, sa sve
omiljenom(objasnicu) tetkom i moje dve setre,jer dobitna kombinacija
se ne menja i naravno Kuki Pralica,moj pas,koji isto tako pomno prati
desavanja na tv-u mada ledjima okrenut, jer mu je glava u uvek u
nečijem krilu pošto se non-stop nešto žvaće.Dakle da se
ispravim,nas osmoro. I tako ja zadnjicom udobno smešten u kožnoj
fotelji, doručkujem mnogo toga,izmedju ostalog “nevidjenu”
tetkinu pogaču(sada shvatate zašto je tetka omiljena) i čudim se
kako Nole ne pogadja “jednostavan” volej,a naravno svi mi bi to
bolje izveli.Nastavljam ja u dobrom ritmu da pravim zalogaje
kad…šok !!! Ugledam ogromnu crvenu fleku po sred bele majice
veličine mog stopala. Šta ćeš, dešava se i najboljima. A eksces
se dogodio tačno pred drugi “taj-brejk” kada stanje na terenu
nije delovalo baš najbolje. Svi znamo šta se posle desilo, usledio
je preokret . Da li mislite da je to slučajno? Naravno da ne. Ajvar
na Mojoj beloj majci je “izvadio” stvar, srpski izum doneo je
trofej !!! Sigurno se smejete ali ja tu majicu čuvam za svako
sledeće finale sa sve flekom !!!

Samo finale je bilo dobro, napeto i generalno ne previše lepo za gledanje, jer lepoti nema baš
puno mesta u jednom tako važnom meču. Dva velika rivala, prva dva
fenomenalna seta a posle je Nole preuzeo kontrolu i meč je trajao
kraće nego što je to delovalo u početku. Treba imati u vidu da su
obojica jos uvek i mladi i motivisani da se dokazuju iako Novak kao
ostvareni pobednik sigurno manje. Verovatno je sama titula šampiona
bila, ne možda važnija, ali mnogo više potrebnija Britancu jer
sigurno ne želi previše da čeka do novog “gren-slema”. Još
jedan težak “udarac” za njega, jer sada kada igra najbolje tenis
opet je shvatio da to ovoga puta nije bilo dovoljno.Ne njegova igra,
već mentalna snaga koja nije tolika kao kod Novaka. I opet ću reći
da je najbolji Novakov udarac pshička stabilnost, on je menatalni kolos
i tu ne može niko da mu parira. Novak je sada potpuno kompletan kao
teniser,kao ličnost, potpuno je sazreo i spreman je na sve. Da meč
traje satima, da spašava meč lopte , da se vrati u meč kada gubi,
da igra najbolje kad je najteže. Samo ostaje da se zapitamo koliko
jos svega? Titula , “gren-slemova” , nedelja ili godina
provedenih na prvom mestu , novih rekorda, jer njemu sada samo to
preostaje. Odavano se našao u društvu teniskih velikana, “ušao”
u tenisku istoriju i svakom novom titulom on će sve više uživati u
tenisu, pritisak će uvek postojati ali biće sigurno manji i ostaje
samo da još pomera letvicu na gore jer on to može. Uvek će biti
izazova poput ovog danasnjeg, ali ponovo odbraniti titulu na
otvorenom prvenstvu Australije, odbraniti prvo mesto jos i pobediti
protivnika koji ga je savladao u proslom “gren-slem” finalu, onda
je to nešto posebno.

Bravo Šampione !!!